Nova školska godina počinje u ponedeljak, ali okolnosti u kojima se đaci vraćaju u školske klupe daleko su od uobičajenih. Iako nijedan od četiri reprezentativna sindikata prosvete – Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, Sindikat obrazovanja Srbije, GSPRS „Nezavisnost“ i Sindikat radnika u prosveti Srbije – trenutno ne najavljuje obustavu rada, tenzije u obrazovnom sistemu su i dalje prisutne.
Predsednica Sindikata obrazovanja Srbije, Valentina Ilić, ističe da je vreme da se obrazovni sistem vrati u redovno funkcionisanje:
„Moje i mišljenje mog republičkog odbora, koji je zasedao u petak, jeste da školska godina mora da krene od 1. septembra. Bio je isuviše dug period turbulencija u prosveti i ja mislim da je bila nečija namera da se sve ovo (društvena kriza, prim. nov.) reflektuje na najosetljiviji deo društva, a to su osnovna i srednja škola. Slična dešavanja su pre desetak godina zadesila i Makedoniju, gde je sve od početka bilo politički obojeno, ali se tamo stanje nije prelilo sa fakulteta na osnovne i srednje škole, a da ne govorim i na vrtiće. Mislim, dakle, da bi ova školska godina trebalo da krene regularno, da bude posvećena deci, da deca uđu u učionice i da se nadoknadi sve ono što je propušteno.“
Ona se ne slaže sa ocenama da prethodni meseci nisu značajno uticali na obrazovni proces:
> „To nije tačno. Bilo je mnogo propusta. Ko god radi u prosveti zna šta znači kad se propusti i samo jedan čas. Sve što se dogodilo tokom poslednjih osam-devet meseci je ostavilo velike posledice i to ne bi trebalo dalje produbljivati, ne bi trebalo dalje nastavljati.“
Ilić podvlači i važnost očuvanja škole kao apolitične sredine:
„Sindikati se ne bave politikom, politička borba ne može da se bije u školama – to piše i u Ustavu i u statutu svake škole – ali smo mi ipak, eto, sada bili očigledan primer toga, naočigled svih, i možemo vidimo koje su posledice toga. A posledice ćemo tek videti i u ovoj školskoj godini.“
S druge strane, Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije ukazuje na potencijalnu tiho tinjajuću pobunu od septembra. Kao razloge navode otpuštanja nastavnika koji su godinama radili na određeno vreme, kao i razrešenja direktora koji su pružali podršku kolegama u protestima.
Iz Foruma beogradskih gimnazija poručuju da se, uprkos očekivanjima, od prošle školske godine ništa nije promenilo na bolje – ni za prosvetne radnike, ni za roditelje, ni za učenike.
Gimnazijski profesor i predsednik udruženja “Edu forum”, Aleksandar Markov, navodi da je štrajk na početku školske godine u Srbiji postao gotovo uobičajen scenario:
„Zato, kada ministar prosvete danas poručuje da ne očekuje ‘ritualni štrajk’, stiče se utisak da bi mu možda takav štrajk, ograničen na jedan dan i vezan samo za plate, najviše odgovarao. Jer, za razliku od višestrukih problema koji su prošle godine gurali obustavu, jednodnevni protest nastavnika vlasti je uvek lakše da ‘reši’ obećanjima. Ipak, danas je vrlo nezahvalno prognozirati šta će se dešavati ne samo prvog septembra, već tokom cele jeseni i duže. Već sada se iz medija zna da će maturanti gimnazija, a možda i mlađi učenici prvog septembra bojkotovati nastavu, ostavljajući prostor da učenici prvih razreda normalno pohađaju časove. To izvesno znači da neće doći do potpune blokade škola, ali je pitanje kako će se situacija sa učenicima dalje razvijati. Sindikati i druge organizacije, čak i one koje su se pokazale radikalnijim, još se ne oglašavaju, ali nema sumnje da će maturanti očekivati podršku svojih nastavnika.“
Markov dodaje da je, za razliku od prošle godine kada je više od 80 odsto nastavnika učestvovalo u štrajku ili blokadi, sada teže očekivati sličan odziv. Kao razloge navodi iscrpljenost nastavnika, podeljenost kolektiva, ali i promenjen društveni kontekst:
„Još jedan važan faktor jeste odnos društva prema nastavnicima. Dok je deo javnosti koji podržava blokade pružao podršku, pa i finansijsku pomoć kad je nastavnicima obustavljena isplata zarada, drugih, konkretnijih reakcija, u smislu generalnih štrajkova, nije bilo. Što je stvorilo utisak da su nastavnici ostali usamljeni u borbi. S druge strane, kada su nastavnici počeli da izlaze iz blokada, deo društva koje im je do tada pružalo podršku je počeo sada da ih napada. To je ostavilo gorak ukus i dodatno obeshrabrilo mnoge. Osim toga, ne treba zanemariti i da se model društveno-političke borbe promenio, te da su glavni nosioci promena težište borbe sa institucija preneli na ulicu, što takođe, može uticati na dešavanja u školama.“
Zaključuje da će budući razvoj situacije zavisiti u velikoj meri od pristupa ministra prosvete:
„Ako nastavi putem pretnji, smena i pritisaka, otpor bi mogao rasti i širiti se. Ako, pak, prednost da dijalogu, šanse da ova školska godina protekne mirnije biće znatno veće.“
Izvor: telegraf.rs
