Danijel Dane Biorac (22) čuveni gorštak sa Golije, koji se popeo pre šest godina na planinu i dugo živeo sam, sada je dobio sina Jovana!
Pre godinu dana na televiziji je bila reportaža o ovom momku rođenom u Novom Pazaru i za taj prilog autori su nagrađeni na brojnim festivalima. Kasnije se o njemu dosta pisalo, snimale su se i emisije, te je Danijel postao najpoznatiji srpski gorštak.
Jednu od emisija gledala je jedna Kristina u svom domu u Sarajevu. Sada ima 19 godina, a tek punoletna spakovala je svoje stvari i došla u Srbiju, na Goliju. Tamo je i ostala, a pre dva meseca je postala i mama.
– Sinu smo dali ime Jovan, jer mi je krsna slava Sveti Jovan. Kada se rodio, prvi su mi došli komšije, koji i ne žive uopšte blizu i čestitale mi. Bila nam je i Kristinina porodica. Sada smo mnogo srećni! Sa Kristinom me je spojila sudbina. Najbitnije je da je porođaj prošao kako treba i da su beba i žena dobro – kaže ovaj skromni mladić.
– Dugo sam živeo sam. Kada me je ona videla u emisiji, došla je da se upoznamo i bila je ovde tri dana. Onda sam otišao da upoznam njene roditelje, i uskoro je zatrudnela. Pošto nam je prvo dete, naravno da sam se plašio da li će sve biti u redu. Znam da ne možemo do lekara tako lako, ali barem imamo struju – kaže Dane i dodaje da u grad sada mora da ide češće nego pre:
– Ranije nisam silazio sa planine u grad po dva meseca, nekad i duže. Tada sam išao samo po namirnice, a sada moram da idem jednom nedeljno jer nam trebaju pelene za bebu, krema, hrana, vlažne maramice.. Finansijski mi je sada teže nego ranije, jer meni ništa nije trebalo. Imao sam da pojedem i preživim, ali beba je drugo. Ali snalazim se nekako, prodam stoku, kosim, radim poljoprivredu, radim po ceo dan, kao što sam i pre – kaže ovaj mladić. Sada ima samo pet-šest ovaca i 20 goveda.
Gorštak Dane kaže da im je mnogo lakše otkad imaju struju, ali i da mnogi koriste to što on sad ima dete. – Nemam baš često kontakt sa novcem, retko i prodajem šta. Kad sam ranije prodavao goveda i ovde, dobijao sam dobru cenu za njih. Sad moram da zaradim za dete pa to neki koriste, neće da plate realno koliko košta, nego manje, jer znaju da nemam kud, trebaju nam pare za bebu. Kod svih je kriza, ali izgleda da su neki spremni i da iskoriste to što znaju da nam je teže jer sve moramo da obezbedimo bebi – kaže Dane.
– Dosta ovaca sam prodao, jer mi je trebao novac da obiđem sve institucije i pribavim sve papire za knjižicu, da ne plaćamo doktora i kad se porodi, jer nismo imali para za to. Ali ne želim da se žalim, ove ovce koje su mi ostale će se razmnožiti, a najbitnije je da je dete živo i zdravo – kaže gorštak.
Kristina i on bi voleli da imaju mnogo dece, te on na to još i kaže:
– Čekaćemo da Jovan malo poraste. Treba dosta novca za decu, ne može to na Goliji da se lako isfinansira. Ali ako bog da, biće ih još.
Ovaj mladić je ranije u grad išao na konju, a za to su mu bila potrebna tri-četiri sata. Sada ima “ladu nivu”, koja mu je dobrodošla kada se Kristina porađala. – Hitno sam morao u grad, kada je Kristini pukao vodenjak. Stigli smo za dva sata i porodila se u bolnici u Novom Pazaru. Bilo je toplo, put je bio dobar, ali je stvarno daleko. Dobro je da se beba nije rodila u kolima nego je sačekala da stignemo kod doktora i sve je dobro prošlo.
– Stao je, nisam imao gorivo, i sad kad sam sipao malo neće da krene. A gde baš sad da me ostavi kada imam puno posla. Još malo će zima, moram sve da završim. Imam posla svakog dana oko stoke, ona ne može da čeka, a treba da i da izvadim krompir dok sve se ne smrzne. Sa bebom ne stizem da provodim mnogo vreme, ali mama ga dobro čuva, a ja samo pomognem kad mogu.
Izvor: kurir.rs
