Glumica Sonja Savić umrla je 23. septembra 2008. godine u 47. godini svog života. Rođena je u Čačku 1961. godine, a odrasla je i živela u selu Donja Gorevnica. Diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti, a neizbrisiv trag ostavila je u čak 60 filmografskih dela. Preminula je u svom stanu u Beogradu usled uzimanja prevelike doze nedozvoljenih supstanci.
Domaći mediji otišli su u Donju Gorevnicu, gde su zatekli komšiju koji je kupio lišće i čistio ulaz ispred doma u kom je nekada živela glumica. Objasnio je kako on nije Sonjin rođak, već prvi komšija koji ne može da gleda kako se ovako važan prostor zapušta i propada.
Na pitanje šta se dešava sa kućom i zar to ne bi trebalo da je u “rukama” čačanske galerije, komšija odmahuje mrzovoljno i kaže kako se o kući niko ne brine.
“Jednom godišnje dođu i kao tu nešto počiste, rasklone, zar ne znaju da jednom za godinu dana nije ništa i nije dovoljno? Da nema nas komšija ovo bi sve zaraslo i krenulo bi da propada, pogledajte ovo lišće, zatrpalo je ulaz, šta bi se desilo da ga ja sada nisam sklonio? Velika tuga i velika šteta, onakva legenda, onakav umetnik, a da joj se ovako vraća.”
Komšija je preneo i svoje utiske o pokojnoj Sonji.
“Anđeo na zemlji. Nema šta tu drugo da se kaže”, bio je kratak, ali veoma jasan komšija.
Dvorište ispred kuće je veliko. Na placu ima i pomoćnih objekata, ali je vidljivo da se godinama nisu koristili, te da propadaju. Ne može se reći da je kuća potpuno zapuštena, ali je više nego očigledno da se u njoj ne živi i ne boravi, te da će se vrlo uskoro baš to desiti ukoliko se nešto sa objektima i kućom ne učini.
Neki prozori su napukli, zidovi su oštećeni, sve je prepuno prašine, a paukova i lišća ima u količini koja bi mogla da se koristi u nekom postapokaliptičnom filmu, prenose domaći mediji.
Kako dalje navode, vrata od kuće su bila zaključana, ali je ljubazni komšija objasnio da svakako ne bi imalo ni šta da se vidi.
“Nema potrebe da se brinete što ne možete ući, ne bi imali šta ni da slikate, sve od nameštaja i vrednosti su pokupili galerija i familija, svako ono što im je bilo potrebno, taj prizor unutra je samo tužan i sraman.”
Koliko je večna bol roditelja svedoče i različiti radovi posvećeni Sonji koji su urađeni nakon njene smrti, mini skulpture i panoi koji prisećaju na njenu biografiju, a koji ukrašavaju sam dom i ogradu. Tu je i njen hrast, na kom je jasno i naznačeno da je njen.
“Drago mi je što se neko setio naše Sonje, nemojte da pišete ništa negativno o njoj, ona je bila nešto posebno. Koliko god poznata i uspešna bila uvek je imala vremena da popriča sa svima nama, kaže nam “dobar dan” ili se čak ponudi i za pomoć oko nečega ako bi videla da radimo. To je anđeo, kakva tuga i tragična sudbina, valjda je bila neshvaćena, šteta što se sve tako završilo”, rekla je gospođa za domaće medije, a onda se u razgovor uključio i komšija Rajko:
“Imam samo najlepše reči i verujte da će vam svaka osoba iz ovog mesta i Mrčajevaca to reći. Predivna, prizemna i talentovana žena. Poznavao sam i roditelji, divni ljudi, ali nakon tragedije više nikada nisu bili isti, ne znam šta bih rekao sem da se ova ulica ugasila onog momenta kada se ta porodica ugasila”.
Izvor: espreso.co.rs
