Srđan Janković, osumnjičen za ubistvo dvogodišnje Danke Ilić, negirao je svoju umešanost u zločin tokom saslušanja u zaječarskom Tužilaštvu. Iako je prošlo više od dva meseca, mnogi se i dalje pitaju gde je mala Danka i šta joj se zaista dogodilo.
U potrazi za odgovorima, razgovarali smo sa Igorom Jurićem, osnivačem Fondacije “Tijana Jurić” u emisiji “Uranak” na televiziji K1.
“Bez obzira na to što je bilo u javnosti da će osumnjičeni dati neki suprotan iskaz od onoga što je izlazilo u javnost, da će priznati zločin, bilo mi je potpuno jasno da će posle dugog vremenskog perioda on poreći zločin i sve ono što mu se stavlja na teret”, započeo je Jurić i dodao:
“Ne mogu ja da krivim medije, jer moraju da naprave priču od nečega, s obzirom da policija ne daje mnogo informacija. Vodi se računa o samoj istrazi, mediji često i spekulišu. Ipak, to ne bi trebalo da utiče na istragu, politiku, a kasnije i na samo suđenje. Javnost je jako zabrinuta, jer mi ni posle ovoliko vremena nemamo nikakvo rešenje. Naprotiv, sada smo dovedeni u situaciju da nemamo nijedan neposredni dokaz, da imamo poricanje ljudi koji su osumnjičeni da su izvršili krivično delo, a došli smo i u situaciju da su ljudi izgubili poverenje da će verzija koja je izneta u javnost biti potvrđena”.
“Bitno je kako će sud sada moći doneti odluku, ako već postoji sumnja u vezi s ovim ljudima, a nemaju nijedan neposredni dokaz. Imamo svedoke koji su navodno videli ta dva čoveka kako su prolazila, ali nijedan od njih nije video da su oni bili u direktnom kontaktu sa devojčicom. Nemamo DNK dokaz, nemamo telo. Mislim da je pred tužilaštvom težak slučaj i moram da kažem da nisam optimista”, dodaje Jurić i otkriva da nije u kontaktu sa majkom dvogodišnje Danke Ilić.
“Nisam u kontaktu sa majkom male Danke Ilić. Mi uglavnom sarađujemo sa porodicama nestale dece, ali ovo je jedan tako težak slučaj. Nismo dobili poziv od porodice, i u svakom slučaju bi pomogli ako bi se porodica javila, ali nismo u kontaktu”.
Igor Jurić naglašava da i dalje ne gubi nadu da je Danka živa
“Mi kao organizacija ne možemo da dozvolimo da se ta priča gura pod tepih i da jednostavno nestane. Imamo neko priznanje bez ikakvog materijalnog dokaza. Nijedan normalan građanin ne može da razmišlja da to sutra ne može da se dogodi njemu. Upravo smo zbog toga pokrenuli priču; želeli smo da animiramo javnost i da vratimo samu Danku u fokus, jer ja lično gajim nadu da će se ona lično negde pronaći, jer takvih slučajeva je bilo, iako su šanse jako male i toga smo svesni, ali zašto se ne bi desilo čudo i zašto ona ne bi bila živa. Meni je dodatno nejasno, ajde da je jedna osoba optužena za zločin, ali mi imamo dve osobe, ne mogu da verujem da nijedna od tih dve osobe, koje su iz nekog sela, koje nisu imale krivična dela iza sebe, može da prikrije ovakvu stvar. Zaista je čudno i ja zbog toga gajim nadu da je dete na nekom drugom mestu”.
Nemir i nepoverenje kod građana
“Imam pravo da mislim da bi oni bili najsrećniji da znaju gde je telo i da to kažu, da bi spasili sebe i druge. Ja sam verovao u tu verziju kada je izašao ministar, jer verujem u sistem, policiju, i za mene nije bilo sumnje, jer sam mislio da tu postoje određeni dokazi i da će sve to što je iznešeno u javnost biti potvrđeno činjenicama. Ali, kako je vreme odmicalo, mi smo videli da tih činjenica nema na osnovu čega je ta izjava data u javnosti. To je unelo nemir u ono što ja verujem i u sumnju svih građana” , kaže Jurić osvrćući se i na činjenicu, ako se ispostavi da osumnjičeni nisu krivi:
“Zamislite da dođemo do drugih činjenica i dokaza, i dokaže se da eventualno ovo dvoje ljudi nisu krivi. Postoji i ta pretpostavka, jer dokaza nema. Kako ćemo tumačiti to što je jedan član porodice stradao u pritvoru? Kako ćemo mi prići toj porodici i šta ćemo tu kao društvo? Uništili smo jednu celu porodicu faktički”, zaključio je Igor Jurić u emisiji “Uranak” na televiziji K1.
Izvor: republika.rs
