Istraga jezivog masakra u OŠ “Vladislav Ribnikar” otkrila je da je maloletni napadač mesecima planirao svoj krvavi pohod. Policija je pronašla detaljne skice na kojima su bila ispisana imena žrtava i tačne lokacije napada. Njegov plan podsećao je na vojnu strategiju, sa precizno označenim mestima kretanja i potencijalnim preprekama. Kabinet za istoriju nije bio nasumično izabran – bio je deo unapred razrađene taktike.
Svedoci kažu da je dečak delovao hladnokrvno i proračunato, bez ikakvih emocija tokom zločina. Nakon krvoprolića, nije pokušao da pobegne. Umesto toga, mirno je izašao u dvorište škole, gde se predao policiji bez otpora. Oružje koje je koristio pripadalo je njegovom ocu, a istraga se sada fokusira na to kako je do njega došao i da li je bilo propusta u nadzoru.
Roditelji i nastavnici su u šoku. Postavlja se pitanje da li je tragedija mogla biti sprečena i šta je moglo da nagovesti da se tako nešto sprema. Stručnjaci analiziraju ponašanje napadača u prethodnim mesecima i moguće znakove upozorenja koje su okolina i sistem prevideli.
Dok javnost i dalje pokušava da shvati razmere ove tragedije, istražitelji nastavljaju da prikupljaju dokaze kako bi otkrili šta je moglo da dovede do ovakvog monstruoznog čina.
