Evropska komisija donela je odluku da Srbiji uplati 57 miliona evra u okviru prve tranše sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan. Ova ohrabrujuća vest dolazi posle višemesečnog odlaganja i deo je finansijske podrške Evropske unije zemljama regiona koje sprovode unapred dogovorene reformske korake.
Iako sama uplata potvrđuje da Srbija ostaje uključena u ovaj mehanizam podrške, činjenica da je iznos znatno manji od planiranog ukazuje na probleme u sprovođenju određenih zadatih reformi.
Sredstva koja će Srbija dobiti odnose se na reforme realizovane u drugoj polovini 2024. godine. Za taj period bilo je predviđeno ukupno sedam konkretnih koraka. Evropska komisija je procenila da su u zadatim rokovima ispunjena samo tri, što je uticalo na visinu isplate, pa će umesto predviđenog punog iznosa od 112 miliona evra, Srbiji će biti uplaćeno blizu 50 odsto tog iznosa.
Kao glavne razloge za umanjenje sredstava Evropska komisija navodi kašnjenja u sprovođenju reformi u oblasti medijskog zakonodavstva, revizije biračkog spiska u skladu sa preporukama ODIHR-a, kao i izbor novog Saveta Regulatornog tela za elektronske medije. Reforme u ovim oblastima smatraju se ključnim za jačanje demokratskih institucija i vladavine prava, što je jedan od osnovnih uslova za korišćenje fondova EU.
Deo sprovedenih reformi dobio je pozitivnu ocenu. Naročito su istaknuti koraci koje je Srbija preduzela u oblasti energetike i digitalizacije. Među njima se izdvajaju mere za jačanje bezbednosti 5G mreže u skladu sa evropskim standardima, kao i usklađivanje sa viznom politikom Evropske unije, uključujući uvođenje viznog režima za određene zemlje. Ovi potezi Srbije ocenjeni su kao doprinos većoj bezbednosti i boljoj povezanosti sa evropskim tržištem.
Bitno je napomenuti da je Srbija u junu prošle godine dobila takozvano predfinansiranje u iznosu od oko 111 miliona evra, što je sedam odsto ukupnog iznosa sredstava namenjenih Srbiji u okviru Plana rasta. Sredstva su isplaćena automatski, pre detaljne procene napretka u sprovođenju reformi.
Mehanizam isplate sredstava iz Plana rasta zasniva se na jasnom principu: najpre se sprovode reforme, a nakon toga sledi finansijska podrška. Evropska komisija dva puta godišnje procenjuje izveštaje zemalja regiona i na osnovu toga odlučuje o daljim isplatama. Pravila dozvoljavaju određena kašnjenja u primeni reformi, ali sredstva koja ne budu povučena u predviđenim rokovima mogu biti izgubljena ili preusmerena drugim državama.
Da bi iskoristila ukupno 1,588 milijardi evra koje su Planom rasta predviđene za Srbiju, država će morati da sprovede ukupno 98 reformskih mera. One su raspoređene u četiri ključne oblasti: unapređenje poslovnog okruženja i razvoj privatnog sektora, zelena i digitalna tranzicija, razvoj ljudskog kapitala i jačanje vladavine prava.
Prema projekcijama iz Reformske agende, Srbija bi tokom 2025. godine mogla da povuče do 428 miliona evra, od čega bi 122 miliona bila bespovratna sredstva. Za 2026. godinu planiran je iznos od 516 miliona evra, dok bi 2027. godine moglo biti dostupno još 529 miliona evra, pod uslovom da se reformske obaveze ispune u zadatom roku.
Osim tehničkih i ekonomskih kriterijuma, među ključnim uslovima za korišćenje ovih fondova nalaze se poštovanje demokratskih standarda i principa vladavine prava. U slučaju Srbije, dodatni faktor predstavlja i napredak u dijalogu o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, koji Evropska unija posmatra kao bitan element ukupne stabilnosti regiona.
Isplata 57 miliona evra iz Plana rasta dokaz je da Srbija i dalje ima pristup evropskim fondovima, ali i da je taj pristup sve više uslovljen stvarnim sprovođenjem reformi. U sledećem periodu veliki izazov biće ispunjavanje obaveza u oblastima vladavine prava, medijskih sloboda i izbornih uslova, jer će od toga zavisiti da li će država moći da povuče mnogo veće iznose koji su planirani za 2025. i naredne godine.
Što se tiče građana Srbije, za njih ovaj novac neće imati neposredan efekat na životni standard. Međutim, ukoliko bude pravilno uložen, mogao bi dugoročno doprineti stabilnijem energetskom sistemu, efikasnijim javnim uslugama i sporijem, ali održivijem ekonomskom razvoju. S druge strane, iznos manji od planiranog predstavlja upozorenje da se bez suštinskih reformi gube sredstva koja bi mogla biti iskorišćena za poboljšanje kvaliteta života građana.
Izvor: nova.rs
16.01.2026.
