Danas se obeležavaju Miholjske zadušnice, dan ispunjen brojnim starim običajima koji se i dalje poštuju. Ove zadušnice padaju u prvu subotu pre Miholjdana i u narodu su poznate kao jesenje zadušnice.
“U srpskom narodu postoje običaji da se na Zadušnice izlazi na grobove predaka i iznosi hrana. To je jako pogrešno, ali je to toliko ukorenjeno u srpskoj kulturi pa su i sveštenici prećutno reagovali na ovu pojavu. Ono što jedino potrebno odneti na grobove jesu sveća, vino i žito koje se prinosi za žrtve preminulih”, rekla je za RINU etnolog Snežana Ašanin.
Ona objašnjava da se pšenica nosi u crkvu, gde je sveštenik osvećuje, preliva vinom, simbolom Hristove krvi, a neophodna je i upaljena sveća koja predstavlja večnu svetlost za naše drage preminule.
“Ono što je najvažnije jeste da se priprema žito, u narodnu poznato kao koljivo koje se prilaže za duše mrtvih, i zato to zrno pšenice predstavlja žrtvu, a zatim i rađanje novog života i upravo to je taj beskrajni krug”, kaže etnolog.
Pored Miholjskih, u kalendaru Srpske pravoslavne crkve postoje i Duhovske ili letnje zadušnice, kao i prolećne zadušnice u sedmici pre početka Velikog posta i Mitrovske ili zimske zadušnice.
Izvor: telegraf.rs
