Novinar i pisac Nebojša Jevrić, kao i italijanski publicista i književnik Alesandro Bariko, dobitnici su ovogodišnje „Velike nagrade Ivo Andrić“, koju dodeljuje Andrićev institut iz Višegrada.
Direktor Instituta, proslavljeni režiser Emir Kusturica, najavio je da imena laureata ove prestižne nagrade ubuduće neće biti objavljivana u Beogradu.
Na konferenciji za novinare održanoj u beogradskom Medija centru, Kusturica je izjavio da pisci koje bira žiri, uključujući i njega, „nemaju svoj eho u Beogradu, odnosno ono što bi to trebalo da proizvede u svetu kulture“. On je podsetio da saradnja sa državom od samog početka nije bila laka i da je bilo teško obezbediti podršku za očuvanje Instituta. „Vrlo teško smo sarađivali sa onima koji su mogli da pomognu, tako da je došlo do jedne krize, u kojoj ćemo poslednji put imena dobitnika saopštavati u Beogradu“, rekao je Kusturica.
Podsetio je i da je ove godine jubilarna deseta dodela „Velike nagrade Ivo Andrić“, koju su do sada primili i dobitnici Nobelove nagrade, kao i nosioci drugih značajnih svetskih priznanja.
„Nagrađivali smo one ljude koji su etablirani u svetu i čije su knjige masovno prevođene, jer smo tako hteli da skrenemo pažnju na ono što je u našem čitanju u tom širem spektru zavređivalo pažnju i što je, kako se kasnije pokazalo, i u svetu bilo tako“, rekao je Kusturica. On je posebno istakao da su među dobitnicima i zanzibarski nobelovac Abdulrazak Gurna, Peter Handke „koji je posebno zadužio Srbiju“, kao i Zahar Prilepin, autor „možda i jednog od najboljih romana od onoga što je, kako je rekao Kusturica, njemu lično u poslednjih 10 do 15 godina bilo dostupno“.
„Dakle, sve sama izuzetna pera, koja smo mi uveli u neki paralelizam sa onim što se kod nas dešava“, rekao je Kusturica.
Uprkos tome, kako kaže, nagrada nije naišla na odgovarajući odjek u javnosti. „Tako da neki govore da ne mogu da dođu, jer rade tek od jedan popodne, dok drugi nisu zainteresovani.“
Želidrag Nikčević, član žirija za dodelu nagrade, smatra da Andrićev institut dodeljuje najznačajniju književnu nagradu u regionu – ne samo zbog visine novčanog iznosa, već i zbog značaja samih dobitnika. „Rekao bih da je to pre svega zbog vrhunske umetničke i kulturne atmosfere koja se obavija oko ove nagrade prilikom njene dodele, ali i onoga što sledi kasnije“, naveo je Nikčević.
Ipak, dodaje da se u Beogradu takva manifestacija često zanemaruje. „Možda paradoksalno zvuči, ali je to put da takozvana prestonica postane provincija, a takozvana provincija prestonica. Ovo je važno da se kaže, jer i od medija i od naše kulturne javnosti zavisi i koliko će savremena srpska književnost i umetnost biti na visini onoga što je nekada bila i onoga što treba da bude u budućnosti“, naglasio je Nikčević.
Izvor: nova.rs
