Iako se još uvek čekaju zvanični detalji o planu poslovanja kompanije NIS nakon stupanja na snagu američkih sankcija, ispostavilo se da država već poseduje akt kojim može da reaguje u slučaju poremećaja na tržištu nafte i derivata, piše *Nedeljnik*.
Reč je o vladinoj „Uredbi o utvrđivanju programa mera u slučaju kada je ugrožena sigurnost snabdevanja energijom i energentima“, koja sadrži i Krizni plan, a usvojena je još 2019. godine – dakle, godinama pre nego što se NIS našao pod sankcijama SAD, navodi Nedeljnik.
Svrha ove uredbe jeste da unapred definiše jasne procedure i mere koje se sprovode tokom energetske krize, kao i da precizira nadležnosti svih aktera – od državnih organa do naftnih kompanija.
Kada se aktivira Krizni plan?
Aktivacija Kriznog plana predviđena je u slučaju ozbiljnih poremećaja na tržištu, koji mogu uključivati:
* prekid snabdevanja sirovom naftom usled međunarodnih političkih ili ekonomskih tenzija,
* lokalne prekide transporta zbog velikih industrijskih nesreća,
* nagli skok potražnje za derivatima usled nestašice prirodnog gasa ili električne energije.
Poseban akcenat stavljen je na rad jedine domaće rafinerije:
„Neplanirani prekid rada Rafinerije Pančevo predstavlja najozbiljniju pretnju sigurnosti snabdevanja srpskog naftnog tržišta“, navodi se u planu.
Takođe, planom je obuhvaćena i mogućnost prekida protoka nafte kroz naftovode JANAF i Transnaftu, kao i problemi u rečnom saobraćaju na Dunavu usled ekstremnog vodostaja.
Stabilizacija tržišta: rezerve i distribucija
Osnovna mera za stabilizaciju tržišta jeste puštanje u promet rezervi nafte i derivata – kako onih koje čuvaju same naftne kompanije (operativne rezerve), tako i državnih, obaveznih rezervi.
Raspodela državnih rezervi uređena je principom pravičnosti – svaka kompanija može da otkupi količine srazmerne svom prethodnom učešću u formiranju rezervi. Za sprovođenje ove mere zadužena je Uprava za rezerve energenata pri Ministarstvu rudarstva i energetike.
Moguće mere za smanjenje potrošnje goriva
Pored korišćenja rezervi, Krizni plan predviđa i mere za smanjenje potrošnje goriva, koje se uvode postepeno, u zavisnosti od ozbiljnosti situacije.
Prvi korak obuhvata preporuke i informativne kampanje koje promovišu:
* korišćenje javnog prevoza,
* deljenje prevoza (carpooling),
* rad od kuće,
* tehniku štedljive vožnje.
Ukoliko to ne da rezultate, slede obavezujuće mere, poput:
* smanjenja maksimalne brzine na putevima,
* ograničenja na benzinskim pumpama (npr. zabrana točenja u kanistere, ograničena količina goriva po vozilu, skraćeno radno vreme pumpi),
* restrikcija u kretanju (vožnja par-nepar po registarskim tablicama ili potpuna zabrana kretanja određenim danima).
U krajnjem slučaju, može biti uvedena racionalizacija putem sistema sledovanja, gde bi raspodela goriva bila strogo kontrolisana.
Prioritetne službe i odgovornost industrije
U slučaju najstrožih mera, predviđen je spisak prioritetnih korisnika kojima mora biti obezbeđeno gorivo. Tu spadaju:
* policija,
* vatrogasne i hitne službe,
* bolnice,
* energetski sistemi za proizvodnju struje i gasa,
* telekomunikacije, poštanske službe,
* javni prevoz i vodosnabdevanje.
Privatne kompanije zadužene za snabdevanje tržišta ostaju odgovorne i tokom krize. One su dužne da redovno izveštavaju NESO o svim problemima i preduzimaju mere za pronalaženje alternativnih izvora.
Plan predviđa i intenzivnu komunikaciju s javnošću kako bi se smanjila panika i obezbedile tačne informacije.
Ko donosi odluku o proglašenju krizne situacije?
Ključnu ulogu u upravljanju krizom ima telo NESO – Organizacija za nacionalnu strategiju za krizne situacije.Radno telo NESO za krizne situacije u naftnom sektoru se 7. oktobra oglasilo saopštenjem da:
„Imamo dovoljno nafte i derivata i da su u prethodnom periodu razrađeni različiti detaljni scenariji za očuvanje stabilnosti snabdevanja i održivo funkcionisanje tržišta nafte i naftnih derivata.“
Međutim, iako su američke sankcije stupile na snagu, krizna situacija u Srbiji još uvek nije proglašena.
Prema Uredbi i Kriznom planu, proglašenje krize zahteva sledeće korake:
1. NESO prikuplja podatke i analizira ozbiljnost situacije.
2. Ako proceni da su potrebne mere, izrađuje Akcioni plan.
3. Plan se dostavlja ministru energetike.
4. Na osnovu predloga ministra, Vlada donosi konačnu odluku o proglašenju krizne situacije.
Izvor: n1info.rs
