Danas će na groblju u Malom Mokrom Lugu u Beogradu biti sahranjen šesnaestogodišnji džudista Lazar P., koji je tragično nastradao u saobraćajnoj nesreći na auto-putu Beograd–Novi Sad. Današnji ispraćaj biće prilika da porodica, prijatelji i sportska zajednica još jednom odaju počast talentovanom sportisti koji je prerano izgubio život.
Lazar je, podsetimo, bio član džudo kluba Partizan i vraćao se 29. oktobra sa međunarodnog sportskog kampa u Azerbejdžanu kada je kombi, u kojem je putovao sa drugim mladim takmičarima, posle naplatne rampe kod Subotice sleteo s puta, probio ogradu i upao u kanal. U vozilu se nalazilo osmoro maloletnih putnika uzrasta od 13 do 16 godina. Lazar je jedini izgubio život, dok su njegov brat blizanac, šestoro dečaka i vozač zadobili teže i lakše povrede.
Na dan kada će Lazar biti ispraćen u večni dom, osvanula je potresna čitulja posvećena ovom, kako piše, „dragom dečaku“.
„Poslednji pozdrav dragom dečaku koji je bio primer na svim poljima. Neka te anđeli čuvaju. Porodici, njegovim drugarima i trenerima u JK Partizan iskreno saučešće“, stoji u čitulji koja je prenela bol i tugu mnogih.
Posebno su dirnule reči lekara zaposlenog na Odeljenju dečje hirurgije, prof. dr Slobodana Grebeldingera, koji je kobnog jutra bio dežuran i zadužen za zbrinjavanje povređenih dečaka. U svom emotivnom obraćanju opisao je trenutke kada su povređeni džudisti pristizali u bolnicu:
„Čitav život sam vezan za Džudo klub Partizan Novi Sad, mojih troje dece su džudisti tog kluba. Godinama idemo na takmičenja, bodrim svoju decu, decu svog kluba i volim i divim se svakom učesniku turnira. Džudo nije samo sport, to je veština, način života i kontrola fizičke snage umom. Pređemo stotine kilometara da stignemo na takmičenje. U nedelju smo se vratili iz Ugljevika sa Kupa i deca su mi osvojila četiri medalje. Kobne noći sam bio dežuran i u sredu, oko pola četiri ujutro, javljeno je da nam stižu povređeni džudisti Partizana iz Beograda koji su se vraćali sa takmičenja. Srce mi se stisnulo, poželeo sam da svi budu dobro… Počeli su da donose povređene, organizovao sam Urgentnu hirurgiju da damo sve od sebe za dobrobit dece. Nisu to bili obični pacijenti – bili su ponosni, dignutih glava i u najtežim trenucima spremni da hrabro i dostojanstveno pobede i na tatamiju života. Dok sam pregledao povređenog džudistu, iz džepa mu je ispala medalja, uzeo je u ruke i stisnuo na grudi da se ne izgubi. Srce mi se cepalo od tuge, i posle čitavog života u hirurgiji iz oka mi je potekla suza…“, napisao je dr Grebeldinger.
Izvor: kurir.rs
