Dr Aleksandar Stojanović, direktor DZ Palilula, Savo Pilipović, udruženje pacijenata Srbije i Radica Ilić predsednica Sindikata medicinskih sestara i tehničara Srbije, gostovali su u emisiji “Puls Srbije” u razgovoru o nedostatku kadra, pre svega medicinskih sestara ugrožen zdravstveni sistem u Srbiji.
Radica Ilić kaže da je Sindikat koji predstavlja, već odavno apelovao i upozorio na ovaj problem.
“Sistematski masakriraju našu struku i ono sestara sa kompetencijama odlazi iz Srbije. Vama je za Sloveniju potrebno samo da ponesete samo dokumentaciju i sve vaše papire i ništa vam više od toga ne treba. Mi smo o ovome pričali nedvosmisleno i rezultat je nula”, upozorila je Ilić.
Dr Aleksandar Stojanović se slaže sa njenom konstatacijom ali je razdvojio školstvo i zdravstvo.
“Prekvalifikacija nije u domenu zdravstva nego školstva. Prosveta je dozvolila da imate prekvalifikaciju za šest meseci. Privatne škole su nikle kao preko noći pečurke. Ne može doktor da radi bez sestre. Sestra određuje terapiju pre doktora na Zapadu. Ja ne volim prekvalifikaciju, ja sam imao dva slučaja tokom mog iskustva”, rekao je Stojanović i dodao:
“Treba da se pooštri komisija. Čujem da se ispit sada radi pismeno, više nije usmeno. Mora da postoji komunikacija u zdravstvu. Neznanje jeste veliki problem, to ne može da se sakrije”.
Savo Pilipović smatra da zdravstvo može da se gleda kao polu puna ili polu prazna čaša.
“Ideja je da gledamo sistem kao polu punu čašu i da budemo realni- Nama kao pacijentima to nije lako. Naš zdravstveni sistem jeste u ogromnom problemu. Mi smo siromašno društvo. To je činjenica. Ono što ogroman broj pacijenata govori da doktori ne žele da razgovaraju sa pacijentima. Eto, to mi molimo! Da doktori razgovaraju sa svojim pacijentima. Oko 40 odsto plaćamo privatno. Mi za to nemamo još uvek dovoljno razvijen sistem. Koliko para toliko muzike”, kaže Pilipović.
Ilić tvrdi da najmanje 30 odsto radnika fali zdravstvenom sistemu.
Pozdravljam Stojanovića i njegov stav da kod njega ne može da prođe – rekla je Ilić, iako mu – kako kaže ne veruje.
“Počni da mi veruješ – odgovara Stojanović – Medicinska sestra radi od sedam do pola dva. Zato ove prekvalifikacije dolaze kod nas. Ja sam samo jednu radnicu takvu primio, za ovih mnogo godina. Presudilo je to da je dobila probni rad tri meseca i još tri i bila je praćena kako radi i da nije radila dobro ne bih produžio. Ništa nećemo uraditi ako se Zakon ne promeni”, obrazložio je.
Pilipović vidi rešenje ovog problema u poboljšanju društva.
“Dok mi ne budemo bolji neće ni zdravstvo biti bolje. Mislim da je gospođa Ilić subjektivna. Svi smo mi iz ovog društva. Moramo da naučimo da će još dugo biti ovako, dok se nešto ne promeni. Odeš tamo i sedneš i čekaš ceo dan da te prime. To je rešenje”, smatra Pilipović, koji je ispričao situaciju pacijentkinje koja je čekala prijem na operaciju.
“A kome se vi žalite doktore Stojanoviću? Koliko je direktora smenjeno u proteklih deset godina?”, pita Ilić.
“Jedan”, odgovara on.
– Moja misija je da prenesem ono što nas kao struku muči. Došla sam da bih prenela sve slabosti mog zvanja. Kako smo došli do toga da ne možemo da kažemo da je direktor loš, a sestru možete da nalupate, možete ekipu koja ode na teren da zaključate u kuću i ganjate pištoljem po kući… – rekla je Ilić istakavši da se sve sestre “trpaju u isti koš” i upozorila:
“Za deset godina neće biti školovane kompetentne medicinske sestre. Da bi se sistem popravio, mora da dođe reset. Ne sme više da se improvizuje. Ovako, koliko to u zemlji od sedam miliona ima zaposlenih u državnom zdravstvu? Danas imamo 133.000 – zvaničan podatak. Odoše sestre i lekari. Ko je ostao? Nema vozača, spremačica, servirki. Imate po deset ekonomista diplomiranih, svi su menadžeri u zdravstvu. Imamo ustanove koje su prevele ljude koji su kupili diplome za sedmi stepen. To su problemi. Ako hoćemo da mapiramo i da iskreno pričamo”, kaže Ilić, a Stojanović se nadovezuje:
“Ja znam probleme. Direktori su ljudi koji se biraju po vlasti. I ja sam deo vlasti, a drugačiji sam od ostalih. Trenutno je tako. Ja nemam problem da kažem istinu. Moramo uložiti u ljude. Nedopustivo je. Leskovac do pre šest meseci nije imao mamograf. Ko će tu da radi? Kome god da ponudiš 50 kilometara od Beograda kaže neću”, kaže on.
Prokomentarisali su plate medicinskih sestara i uporedili sa platama u Nemačkoj.
“Moja koleginica ima platu 76.000 dinara. Primarna ustanova. Sestra koja odlazi na teren i previja dojke, umirućih žena! Dalje, u proteklih 20 godina nije dobila ništa od opreme, ni papuče, ni klompe – sve kupuje sama. Nije dobila ni topli obrok ni regres”.
“Kod mene dobija sve!”, uzvraća Stojanović.
“Doktore, ma doktore, vi ste izuzetak, pričam o 90 odsto ovakvih slučajeva! Kolika je moja plata? Nemojmo da glumimo više i da se pravimo nevešti, jesmo mi siromašni… Sestra koja radi na najtežim radnim mestima i to na dva ili tri radna mesta, ne može da prebaci 90 hiljada dinara. Je l treba da se poredimo sa prodavačicama cveća i kifli? Takođe, 28 kilometara od Frankfurta moja koleginica ima platu 2.800 evra. Masakrirali smo ovo zvanje i to su posledice”, zaključila je Ilić.
Izvor: espreso.co.rs
