Supruga preminulog vozača Hitne pomoći, Ile Gočevskog, koji je nesebično prevozio povređene u tragičnom požaru u Kočanima, otvorila je srce i podelila bolne trenutke poslednjih dana svog supruga.
U noći između subote i nedelje, kada je diskoteku “Puls” progutala vatra, živote je izgubilo 59 mladih ljudi, a više od 150 ih je povređeno. Među onima koji su se borili da spasu što više života bio je i Ile, čovek čija je humanost bila jača od straha. Njegovo srce, iscrpljeno stresom i naporima, nije izdržalo tragediju kojoj je svedočio.
Aneta Gočevski, njegova supruga, kroz suze se priseća:
“Prvi poziv dobio je u 10 do 3. Rekao mi je da gori diskoteka. Nije znao šta ga tamo čeka. Ušao je u ambulantna kola i odjurio. Video je vatrogasce, decu koja su bežala iz zapaljene diskoteke, neka već u plamenu. Počeli su sami da ulaze u kombi. Kad je ušao unutra, zatekao je mrtve. A oni koji su još disali, padali su mu u ruke. Morao je da ih iznosi, jedno po jedno…”
Ile nije prestajao da radi. Tokom cele noći i dana prevozio je unesrećene, noseći 32 mlade duše do bolnica u Kočanima, Štipu i Skoplju. Njegovo telo je izdržalo neverovatne napore, ali njegova duša nosila je teret koji nijedno srce nije moglo da podnese.
Kada se vratio kući, bio je iscrpljen do poslednjeg atoma snage.
“Rekao je da mora malo da legne, jer dve noći nije spavao. Seo je sa nama, malo razgovarao, skinuo flaster od infuzije koju je primio u bolnici… Osetio je nešto, ali nije rekao ni reč. Samo je legao, planirajući da se odmori i vrati nazad da pomogne. Ali nije se više probudio.”
Aneta je ubrzo osetila da nešto nije u redu.
“Gledala sam neki film i otišla do njegove sobe. Bio je bled, neke žute boje. Tresla sam ga, dozivala ga… Ali nije bilo odgovora. Pala sam pored njega, a onda jedva dohvatila telefon i pozvala Hitnu pomoć. Kada su došli lekari, kad su ga ugledali… Samo su se srušili. Nisu mogli da veruju. Moj Ilčo, koji je uvek spašavao druge, sada nije mogao da spase sebe.”
Ile Gočevski bio je simbol humanosti, čovek koji je 18 godina posvetio spašavanju života.
“Neko je rekao da je vozio mrtve anđelima i otišao s njima. Trebalo je da živi, a ne da sada pričamo o njemu u prošlom vremenu. Ostavio je mene i našeg sina same.”
Njihov dom je sada ispunjen tišinom i tugom.
“Nikada nisam nosila crninu, uvek sam volela vesele boje. A sada… Nisam imala ni šta crno da obučem kada je otišao. To vam govori kakav smo život vodili. Pun ljubavi, sreće, smeha. A sada… sada samo tuga.”
Ile Gočevski je otišao kao heroj, ali Aneta bi dala sve da ga još jednom zagrli, da mu kaže da stane, da misli na sebe. Njegova priča ostaje kao podsetnik da postoje ljudi koji su spremni da daju sve za druge – čak i po cenu sopstvenog života.
Izvor: telegraf.rs
