Devojka koja je snimila nasilje nad detetom proživljava pravi pakao: sve je prijavila, a sada ne spava zbog pretnji.
“Bila sam u svojoj redovnoj aktivnosti preleženja 10.000 koraka dnevno i samo sam sela na klupu na stanici da na kratko odmorim. U tom trenutku mi je prišla slatka plavokosa devojčica, od možda nekih 7 godina. Smejala se ona meni ja njoj, unosila mi se u lice, a videla sam da nema dva prednja zubića”, započinje M. R. priču koja je dobila jeziv epilog u gradskom autobusu na liniji 59, u okolini Rakovice.
Video koji je M. R. objavila na mrežama jasno prikazuje kako majka detetu snažno udara šamar, zbog čega devojčica počinje da plače, dok žena nastavlja da gleda u telefon. Poražavajuće je što su svi ostali putnici ćutali i “gledali svoja posla”, dok se dete pokušavalo zaštititi rukama. Čak je počelo da kašlje od suza. Jedina osoba koja je reagovala bila je M. R., koja otkriva da je nasilje zapravo počelo pre ulaska u autobus.
“Nakon smeha devojčicinog i mog, odjednom je došla ta žena i grubo povukla dete za ruku. Instiktivno sam, zabezeknuta tim činom, ušla u vozilo iako sam planirala da nastavim svoju šetnju. Stala sam dovoljno blizu njih dve da i vidim i čujem sve.”
Dete se samo igralo, dodirujući rukohvat kod prozora. Majka joj je besno rekla: “Samo još jednom to uradi i videćeš šta će se desiti.” M. R. se obratila majci da pita šta da radi i da li da snima, a kada je žena primetila snimanje, upozorila je dete: “Kamere su u busu, smiri se.”
“Njih dve su izašle kod ‘Pet solitera’ na Banjici, a ja jednu stanicu kasnije. Iskreno, mnogo me je to potreslo i nisam bila sigurna šta da činim – da li je snimanje bio pametan potez, da li da obavestim policiju i centar za socijalni rad. Pričala sam sa nekoliko bliskih ljudi i mišljenja su bila podeljena. Majka i suprug su mi rekli da to ne činim, a sestra i kuma da obavezno nešto uradim.”
Na kraju je poslušala svoju savest i obavestila MUP i Centar za socijalni rad u Rakovici, ali niko se nije oglasio. U međuvremenu je usledila lavina uvreda i pretnji na mrežama.
“Napisali su mi ‘odakle mi pravo da snimam i obaveštavam’, ‘šta ja znam, nisam majka’, i još mnogo toga groznog što ne možete ni da zamislite.”
Među gnusnim porukama bile su i ove:
“Vama draga gospođo treba olupati glavu. Zbog takvih kao vi i vama sličnih nikada više deca psihopata, vršnjačkog nasilja, napada na profesore. Ova žena treba da pusti svoje dete da dobro zapamti vašu facu i gde god vas sretnu da vas pljunu u lice i šutnu.”
Pominjali su i Centar za socijalni rad: “ti ćeš biti kriva ako ženi oduzmu dete.”
“Nadam se da će vas uskoro na test staviti, da budete tako izmaltretirani, tako ismevani od strane nečijeg deteta, pa ćemo videti vašu toleranciju i kulturu na delu.”
Dok se čeka reakcija nadležnih, ostaje pitanje gde je kao društvo granica: kako odmeravamo šta je zlo, kada je krivica na osobi koja obaveštava širu javnost o tome kako jedno malo, nedužno biće trpi nasilje od majke? I gde je ono poznato “deca su naše najveće blago”?
Bilo kako bilo, nadamo se da je maleno dete sa snimka sada bezbedno ili da će bar uskoro biti.
Izvor: telegraf.rs
