Dejan Zejnula, predsednik udruženja “Pravo na život – Meri”, izgubio je suprugu usled zakasnele i neukazane lekarske pomoći. U intervjuu za Centralni dnevnik Kurir televizije pričao je o ovom tragičnom događaju, ali i apelovao na građane da se jave udruženju ukoliko su doživeli slično iskustvo.
“To je bio policijski čas kada nismo mogli nigde ni da izlazimo. Čak i jedina solucija je bila da se u nekim stanjima pozove hitna medicinska pomoć. Ona se odjednom srušila. Sećam se i kada sam pozvao hitnu pomoć, rekao sam, “supruzi mi je pozlilo, odjednom se srušila. Imala je pre dve i po godine emboliju, jedva sam je malo povratio. Evo je sad u kupatilu, sedi na WC šolji i povraća”. Nakon toga je doktorka krenula da me ispituje jedno pet minuta o mogućim još nekim simptomima i nakon čega je zaključila da nema potrebe da pošalje ekipu, ali je zato zaključila da treba da se urade dodatne diagnostičke procedure pa me je uputila na Dom zdravlja da pozovem kućnu negu da dođe da joj izmere pritisak. Što smatram jako neprofesionalno i protivzakonito. Jer služba kućne nege na koju često upućuju pozivaoce, nije nadležna za urgentna stanja i to zaposleni ne bi smeli uopšte ni da rade. Čak po zakonu i po definiciji zakona, kada neko pozove službu hitne pomoći, u definiciji zakonskoj hitne medicinske pomoći ne stoji da je hitna medicinska pomoć savet”, ispričao je Zejnula i dodao:
“Znači imamo član 62 zakona o zdravstvenoj zaštiti koja kaže da je zdravstvena ustanova dužna da ukaže hitnu medicinsku pomoć. Znači ne ostavlja se mogućnost da se ta pomoć ne ukaže. A u zakonu o zdravstvenom osiguranju imamo definiciju koja kaže da je hitna medicinska pomoć trenutno neposredno pružanje pomoći da bi se izbeglo dovođenje lica u životnu opasnost. Tako da savet nije hitna medicinska pomoć i svaki onaj ko na poziv ne pošalje ekipu, ako u situacijama urgentnog stanja pacijent premine, trebao bi da snosi odgovornost. Te odgovornosti nema ne samo u slučaju Merite, nego i u slučaju porodice Rudakov, u slučaju porodice Dreo i u slučaju još desetina drugih porodica koje su nam se obratile”.
Ekipa hitne pomoći nije poslata posle prvog poziva Zejnule. Odazvala se tek nakon drugog poziva kada je izgubljeno dragoceno vreme. Lekar je tada, kako je Zejnula tvrdi, napisao da je predao kardiologu suprugu svesnu, komunikativnu, orijentisanu u 13:25, a kardiolog je napisao da je primio moju suprugu u 13:45 klinički mrtvu.
“Ja sam trenutno u sporu, nažalost to zaista teče izuzetno sporo. Jednostavno u krivičnom postupku i sudsko medicinsko veštačenje koje je naloženo pre godinu i po dana još uvek nije završeno, tako da jako sporo idu svi ti procesi. Ali smo sigurni da ćemo dokazati da je i Merita, ali isto tako i mnogi drugi građani kojima je uskraćeno pravo na hitnu medicinsku pomoć, da su to pravo imali i da su zdravstvene ustanove prekršile zakon onog trenutka kada na poziv nisu poslale hitnu medicinsku pomoć”, navodi neutešni udovac i apeluje na sve građane koji su imali slično iskustvo:
“Pozvao bih sve porodice koje su imale tragično iskustvo sa pozivanjem službe hitne pomoći da nam se jave, kako bismo prvenstveno napravili jednu bazu podataka koliko ljudi je izgubilo život usled nedolaska hitne pomoći, a potom i da bismo tim građanima pomogli u tim najtežim trenutcima, jer zaista mi koji smo prošli kroz taj pakao znamo koliko je teško nakon prvog tog šoka da krenete u tu neku pravnu borbu i dokazivanje da nije vaša odgovornost”, poručio je Dejan Zejnula.
Izvor: kurir.rs