Pravoslavni vernici danas obeležavaju praznik Časne verige. To je sećanje na dan kada su lanci kojima je kralj Irod okovao Svetog apostola Petra čudesno spali sa tela svetitelja. Verige u koje je Sveti Petar bio okovan vernici su godinama kasnije čuvali. Verovalo se da su imali velike moći i da su donosili izlečenje svakome ko ih dotakne. Dugo godina je čuvan i ubrus kojim su vernici brisali Svetog Patra za vreme mučenja, ali je on tokom vremena ipak izgubljen.
Časne verige (lanci), Verižnjača ili Verižica, pravoslavni je praznik koji neke srpske porodice obeležavaju i kao krsnu slavu. Proslavljaju se 16. januara po starom Julijanskom kalendaru, odnosno 29. januara po gregorijanskom. Časne verige se u narodu ne doživljavaju samo kao crkveni praznik, već i kao dan ispunjen simbolikom zaštite, zdravlja i nade.
Narodni običaji
U mnogim mestima širom Srbije, Verige se obeležavaju kao veliki praznik. U Popovom polju kod Trebinja Srbi na Časne Verige ne rade teške poslove, a žene poste. U Gornjoj Pčinji kod Gnjilana ovaj dan se praznuje zbog grada, a širom Kosova i Metohije kako ne bi bilo kuge. Stočari ga slave da bi stoka napredovala. U narodu važi običaj da domaćini pre zore zahvate nenačetu vodu na izvoru i sa njom prskaju stoku. Ratari isto rade sa žitom u košu, kako bi zdravo izgurali zimu do kraja.
Na ovaj dan zveri ne napadaju ljude, i ne šije se odeća. Takođe, u nekim krajevima se praktikuje običaj da se na Časne verige lancima veže kućni prag. Veruje se da se tako dom štiti od nečastivih ljudi i sila. Na ovaj praznik ne bi trebalo ni da se putuje, jer kada domaćin ode od kuće, dom ostaje “nebranjen” i kao takav podložan je nesrećama (u stara vremena to bi značilo udar groma, zapaljenu letinu, zaklanu stoku i slično).
Časne verige u crkvenom kalendaru nisu obeležene crvenim slovom, pa nema nikakvih zabrana što se tiče kućnih poslova (pranje, peglanje, usisavanje…). Naprotiv, poželjno je da kuća danas zablista u slavu i čast Svetog Petra, koji je i inače zaštitnik doma i porodice.
Kako su verovali naši preci, od Časnih veriga nastaje blaže i toplije vreme, “jer Bog usijanim verigama počne da peče zemlju”. Verige su okovi (karike) kojima je po naređenju Iroda Agripe, judejskog cara iz 42. godine posle Hrista, bio vezan u tamnici Sveti Apostol Petar.
Prema hrišćanskom predanju i zapisima iz Dela apostolskih saznajemo da je Apostola Petra, uoči suđenja, na čudesan način Anđeo oslobodio ropstva. Nakon njegovog oslobađanja, verige su čuvane kao svetinja i verovalo se da svakom ko ih dotakne donose ozdravljenje.
Jerusalimski Patrijarh Sv. Juvenalije (420-458), poklonio je verige carici Evdokiji, supruzi Teodosija III Mlađeg (408-450), 437. (ili 439) godine. Ona je jednu verigu poslala je svojoj ćerki Evdoksiji u Rim. Evdoksija je sagradila hram posvećen Apostolu Petru, i položila verigu u hram, gde se nalazi i dan danas.
U Rimu su već bile i druge verige kojima je Sveti Apostol Petar bio okovan pred svoje stradanje u Rimu, u vreme cara Nerona. Prema narodnim predanjima, jednom je i Sveti Sava bio okovan pa je nakon oslobođenja sačuvao verige i njima lečio narod. Jednom se susretne sa Svetim Petrom, i razmene svoje okove. Sava je Petru dao hladne, a Petar Savi vruće. Da nisu tako uradili, narodu bi leti bilo prevruće, a zimi prehladno.
Čudesno oslobađanje apostola Petra
Čudesnom događaju oslobađanja apostola Petra, posvećena je uspomena koja se slavi 16., odnosno 29. januara. Naime, odmah nakon smrti Isusa Hrista i vaznesenja počelo je proganjanje hrišćana koje je trajalo više od 300 godina.
Carev namesnik Irod, upravnik Galileje, pogubio je Jakova, Jovanovog brata i na nagovor Jevreja, naredio da uhvate Petra i bace ga u tamnicu. Petar je u tamnici spavao okovan između dva vojnika. Noć pre nego da ga izvedu na sud, cela tamnica je odjednom bila obasjana svetlošću, a Petru se javio anđeo koji ga je kucnuo po rebrima, probudio ga i rekao mu: “Ustani, obuj se i opaši se, pa hajde sa mnom”.
Kada je Petar ustao, okovi su spali s njegovih nogu, pa je krenuo sa anđelom. Vojnici su spavali dubokim snom, pa je anđeo proveo Petra pored straže. Kad su stigli do gvozdene gradske kapije, ona se sama otvorila i tako se Petar oslobodio zatvora, i verovatne smrti.
Izvor: Srpska pravoslavna crkva, Zabeleženi običaji naroda Srbije, RTS, etnografske studije
