Od danas za sve pravoslavne vernike počinje Petrovski post, posvećen svetim apostolima Petru i Pavlu. Ovaj post je ustanovljen u znak poštovanja njihovog misionarskog rada i stradanja, a završava se 12. jula, na Petrovdan – praznik koji u crkvenom i narodnom kalendaru označava prelaz između proleća i jeseni.
Za razliku od ostalih velikih postova, Petrovski post ima pokretan početak jer zavisi od datuma Vaskrsa, dok mu je kraj uvek isti – 12. jul. Zbog toga može trajati između osam dana i šest nedelja.
Spada među četiri velika godišnja posta u pravoslavnom kalendaru, uz Božićni, Vaskršnji i Velikogospojinski. Iako se smatra najblažim, Petrovski post ima snažno duhovno značenje – poziva na uzdržavanje ne samo od određene hrane, već i od loših misli, reči i dela. Tokom posta, ne konzumiraju se meso, jaja i mlečni proizvodi, dok su riba, ulje i vino dozvoljeni u određenim danima, prema sledećim pravilima:
Ponedeljak, sreda i petak – post na vodi
Utorak i četvrtak – dozvoljeni su ulje i vino
Subota i nedelja – dozvoljena je riba, kao i ulje i vino
Pravila se menjaju ukoliko neki praznik padne tokom posta:
Ako u ponedeljak, utorak ili četvrtak padne praznik Svetitelja sa velikim slavoslovljem, tada se posti na ribi.
Ako u sredu ili petak padne praznik, tada se posti na ulju.
Ako u sredu ili petak padne praznik Svetitelja sa bdenijem ili praznik hrama, dozvoljeni su riba, ulje i vino.
Na dan rođenja Svetog Jovana Krstitelja (7. jul), čak i ako padne u sredu ili petak, dozvoljena je riba.
Dan uoči Petrovdana post je stroži, osim ako pada u subotu ili nedelju – tada je dozvoljena upotreba ulja. I sam Petrovdan, ako padne u sredu ili petak, ne podleže strogom postu – tog dana vernici mogu da jedu ribu, vino i ulje.
Ovaj post nosi apostolski karakter jer je ustanovljen kao sećanje na post koji su sveti apostoli praktikovali nakon Silaska Svetog Duha na Pedesetnicu, a pre nego što su krenuli da propovedaju Jevanđelje širom sveta. Petrovski post je, dakle, post pripreme, jačanja vere i unutrašnjeg duhovnog osnaženja.
Njegov cilj nije samo telesno uzdržavanje, već i duhovno pročišćenje – kontrola strasti, opraštanje, molitva i činjenje dobrih dela. Prema učenju crkve, samo takav celovit pristup donosi istinske plodove posta.
Petrovdan je duboko ukorenjen i u narodnim običajima. U mnogim krajevima Srbije praznik se obeležava paljenjem lila – vatri koje se prave od mlade kore breze ili divlje trešnje.
Lile podsećaju na vremena progona hrišćana, kada su apostoli i prvi vernici bili vezivani za stubove, polivani smolom i paljeni kao buktinje. Njihova tela su tada gorela na trgovima, a danas, te plamene uspomene žive kroz tradicionalno paljenje lila – u znak sećanja, ali i kao simbol svetlosti vere i nepokolebljivosti.
Izvor: kurir.rs
