Cela Vojvodina priča o mladom genijalcu Mihajlu Gucunji iz Bečeja, ne samo zbog brojnih nagrada i priznanja koja je prikupio tokom svog školovanja, zbog kojih je, sasvim opravdano, proglašen za đaka generacije, već i zbog njegovog odbijanja da se rukuje sa predsednikom Opštine Bečej na dodeli priznanja najboljim učenicima srednjih škola. Ovaj svršeni gimnazijalac, u razgovoru za Nova.rs, kaže da nije mogao da se pozdravi sa osobom koja je targetirala studente i od koje je tražio izvinjenje zbog toga.
Mihajlo Gucunja iz Bečeja – zapamtićete ime ovog mladog i perspektivnog gimnazijalca koji, kako sam kaže, planira da se bavi poboljšanjem uslova života i školovanja u svom rodnom gradu, čak i ako u tom poduhvatu ne bude imao podršku lokalnih funkcionera.
Naime, Mihajlo je 26. juna posetio Opštinu Bečej, gde je tradicionalno organizovana dodela priznanja najboljim učenicima srednjih škola. Iako nije bio voljan da ide, jer je znao da predsednik Opštine Bečej ne podržava studentsku borbu, a posebno ne gimnazijalce koji su obustavili nastavu i odali počast žrtvama tragedije u Novom Sadu, Mihajlo je ipak odlučio da ode kako bi ispoštovao svoju školu. Ipak, tom prilikom je odbio da se rukuje sa predsednikom Opštine Bečej, Vukom Radojevićem, i to čak dva puta.
Mihajlov aktivizam počeo je, kako sam kaže, kada je lokalna grupa građana organizovala trenutke tišine u znak sećanja na nastradale u tragediji na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
„Na početku je bilo jako malo mladih ljudi, što me, iskreno, razočaralo. Hteo sam to da promenim. Kao predsednik školskog parlamenta, mislio sam da mogu da pokrenem inicijativu i pozovem svoje vršnjake da učestvuju u tišini za žrtve. Međutim, direktor to nije odobrio. Ubrzo je počela priča o tome kako smo mi, učenici, navodno ostrašćeni, ali je najbolje bilo da se ponašamo kao da ništa nije u toku. Ja to nisam mogao da prihvatim“, priča Mihajlo.
Direktor je, kako kaže, zadržao isti stav do kraja školske godine. „Rekao nam je da smo u pravu, ali da bi bilo bolje da se ne mešamo. Tada sam počeo da pozivam ljude putem društvenih mreža da se pridruže tišini, i ubrzo su moji prijatelji i ja osnovali aktivističku grupu. Bez njih ništa od svega ovoga ne bi bilo moguće, a prijateljstva koja smo izgradili tokom poslednjih meseci će mi ostati zauvek u sećanju. Oni su Aleksa, Saška, Boris, Dušan, Filip, Iva, Tara, Lena, Luka, Mateja, Mina, Nevena, Dijana, Neda, Relja, Todor, Žarko, Vanja, Maja, Miloš, Vasja i Olivera“, ističe Mihajlo.
Atmosfera pre protesta, dodaje, bila je „uspavana, uplašena“, ali su oni uspeli da promene stanje sa grupom „Bečej se budi“. „Organizovali smo proteste, svaki je bio veći od prethodnog, i videlo se da građani počinju da se uključuju“, kaže Mihajlo.
U isto vreme, trajala je blokada Gimnazije u Bečeju, zbog čega je Mihajlo morao da se suoči sa teškoćama. „Situacija nije bila laka jer nismo imali podršku direktora. On je bio neutralan, niti je davao otvorenu podršku vlastima, niti nama. To je najgore. Takođe, većina profesora nije nas podržavala, osim njih desetak koji su stali uz nas“, navodi Mihajlo. Početkom aprila, nastava je nastavljena, a školska godina je završena, dok je Mihajlo zasluženo dobio priznanje kao đak generacije.
Na ceremoniji dodele priznanja najboljim učenicima, koja je bila organizovana u svečanoj sali Opštine Bečej, Mihajlo je odbio da se rukuje sa predsednikom. „Imao sam nameru da ne idem na ovu ceremoniju, ali sam na kraju odlučio da odem, kako ne bi ispalo da izbegavam. Međutim, odmah sam znao da se neću rukovati sa predsednikom, jer do pre mesec i po dana tražim njegovu ostavku i protestujem protiv njega. Ne pada mi napamet da se rukujem sa njim“, kaže Mihajlo.
Ceremonija je počela, ali je predsednik Opštine kasnio pola sata, što nije iznenadilo Mihajla. „To je njegov običaj“, dodaje Mihajlo. „Kada je stigao, pružio mi je ruku, a ja sam mu pokazao da ne želim da se rukujem. Na to je rekao: ‘Ništa, a? Kućno vaspitanje ništa?’ Smejao sam se, pomislio sam da čovek kasni na ceremoniju, a priča mi o kućnom vaspitanju“, seća se Mihajlo.
Drugi put, kada je predsednik pokušao da se rukuje preko laptopa, Mihajlo je ponovo odbio. „Pokušao je da mi pruži laptop da bismo se rukovali, ali to sam takođe ignorisao. Jednostavno, ne mogu da se rukujem sa nekim ko nas, učenike, nije podržao i koga smo tražili da se izvini zbog targetiranja studenata na društvenim mrežama“, zaključuje Mihajlo.
Njegova majka je bila prisutna na ceremoniji i, kako Mihajlo kaže, podržala ga je u njegovoj odluci. „Ona je uz mene od samog početka. Donirala je novčana sredstva Gimnaziji i sutra će me dovesti na protest u Beogradu. Šta da kažem o njoj osim da je carica“, s ponosom ističe Mihajlo.
Za kraj, Mihajlo najavljuje da će nastaviti da se bavi aktivizmom tokom svog života i da će studirati Fakultet za međunarodne odnose u Rimu. „Planiram da se bavim tim pitanjima ne samo u slobodno vreme, nego i tokom studija u Rimu. Zainteresovan sam za tu sferu, ali ću se sigurno vratiti u svoju Srbiju“, poručuje ovaj mladi gimnazijalac.
Izvor: nova.rs
