Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić poručio je da nikada nije izjavio, niti bi ikada rekao, da su Srbija, predsednik Aleksandar Vučić ili on lično bili prevareni da potpišu Briselski sporazum. Kako je istakao, problem nije bio u nepoznavanju sadržaja sporazuma, već u njegovom sprovođenju, pri čemu je, prema njegovim rečima, Priština uz prećutnu podršku Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država — izbegla da ispuni preuzete obaveze.
„Kao neko ko je bio neposredno i odgovorno uključen u proces postizanja Briselskog sporazuma 2013. godine, želim da budem vrlo jasan i precizan. Nisam nikada rekao, niti bih rekao, da smo mi — Srbija, Aleksandar Vučić ili ja lično — bili prevareni da potpišemo Briselski sporazum. Takva formulacija bi implicirala da nismo znali šta potpisujemo, da nismo razumeli važnost dokumenta, ili da smo nesposobni da procenimo političku realnost. To ne samo da nije tačno, već je duboko uvredljivo za svakog državnika koji je u tom trenutku imao odgovornost da donosi odluke u ime Srbije.“
Dačić je istakao da je sporazum potpisan s punom svešću o njegovom sadržaju, značaju i obavezama koje iz njega proističu. Pregovori su, kako kaže, bili složeni i dugotrajni, a sprovođeni su pod pokroviteljstvom Evropske unije i uz podršku Sjedinjenih Američkih Država. Tada je, prema njegovim rečima, postojala obostrana volja za normalizaciju odnosa.
„Zato, kada danas kažem da smo prevareni, ne mislim na to da nismo znali šta potpisujemo. Mislim na to da su nas prevarili u sprovođenju sporazuma. Prevarili su nas zato što ono što su tada predstavili kao ozbiljan međunarodni dogovor, sa ravnopravnim obavezama za obe strane i mehanizmima kontrole, u praksi nije sprovedeno. Prevarili su nas ne zato što nismo razumeli tekst sporazuma, već zato što nismo mogli ni da pretpostavimo stepen pasivnosti, selektivnosti i političkog oportunizma koji će obeležiti njegovu implementaciju.“
Posebno je istakao neispunjavanje obaveze Prištine da formira Zajednicu srpskih opština (ZSO), što smatra ključnim pitanjem.
„Briselski sporazum je podrazumevao, između ostalog, formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) — institucije koja bi trebalo da bude osnovni garant kolektivnih prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, u skladu sa evropskim principima decentralizacije, lokalne samouprave i zaštite ljudskih prava. Ta obaveza, vrlo precizno i formalno navedena, preuzeta je od strane kosovske strane — i do danas, više od 12 godina kasnije, nije ispunjena. Ne samo da nije ispunjena, već je u više navrata otvoreno odbijana, ponižavana, izvrgavala se ruglu pred očima cele međunarodne zajednice. Srbija, kao ozbiljna država i odgovoran partner međunarodne zajednice ispunila je svoj deo obaveza iz tog sporazuma.“
Prema njegovim rečima, Evropska unija kao posrednik nije ispunila svoju ulogu kada je trebalo da osigura sprovođenje obaveza druge strane.
„Međutim, Evropska unija, kao garant i posrednik, nije pokazala istu odlučnost i principijelnost kada je došlo vreme da se Priština obaveže na implementaciju sporazuma i ispunjavanje svojih obaveza. Umesto da koristi svoj politički i institucionalni autoritet da insistira na sprovođenju sporazuma i formiranju ZSO, Brisel je birao tišinu, pozive na ‘obostranu uzdržanost’, i beskrajne ‘tehničke konsultacije’, koje nikada nisu dovele do rezultata. Tako je sporazum koji je trebalo da bude instrument normalizacije, postao dokument jednostrane implementacije — što je apsolutno neprihvatljivo.“
Isto zamera i Sjedinjenim Američkim Državama, od kojih je, kako tvrdi, Srbija očekivala jednak pristup prema obe strane.
„Isto takvo bilo je ponašanje i naših američkih partnera. U trenutku kada su SAD pružale punu političku i diplomatsku podršku dijalogu, izražavale razumevanje za srpske bezbednosne i političke brige, i potvrđivale značaj kompromisa, verovali smo da će ta podrška biti iskrena i trajna. Ali, nažalost, suočili smo se s praksom u kojoj su obe strane tretirane različitim aršinima. U kojoj se od Srbije očekivalo i tražilo, često pod pritiscima, da ispunjava sve, a kosovska strana se nagrađivala i kad ništa ne ispuni.“
Dačić smatra da je Briselski sporazum bio propuštena šansa zbog neodgovornosti međunarodnih posrednika.
„Zato danas imam moralnu i političku obavezu da kažem ono što veliki deo srpske javnosti oseća: Briselski sporazum je bio šansa za mir i stabilnost, ali su je srušili oni koji su ga iskoristili kao instrument jednostranog priznanja i političke dominacije. To nije bio njegov smisao. Zato je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić jasno rekao da nema daljih pregovora dok se ne formira Zajednica srpskih opština.“
Govoreći iz današnje perspektive, ministar poručuje:
„Danas, posle više od decenije iskustva, mogu reći sledeće: Da, potpisali smo Briselski sporazum jer smo verovali u mir i u evropsku reč. Ali ako neko misli da je naš potpis značio odricanje od istine, interesa srpskog naroda ili prava na institucionalnu zaštitu Srba na Kosovu i Metohiji — duboko se vara.“
Upozorava da je pitanje Briselskog sporazuma pitanje poverenja u međunarodne garancije:
„Ovo nije pitanje prestiža, sujete ili političkih poena. Ovo je pitanje poverenja. A poverenje u međunarodne garancije se ne gradi izjavama, već doslednošću. Ako Evropska unija i dalje želi da bude posrednik — mora da bude neutralan i ozbiljan garant. Ako Sjedinjene Američke Države žele da budu partner — moraju da prestanu sa dvostrukim standardima.“
Na kraju, Dačić ističe da Srbija ostaje privržena dijalogu, ali ne i iluzijama.
„Mi kao država ne bežimo od dijaloga. Ne bežimo ni od kompromisa. Ali bežimo od iluzija.
Zato neka svi, i u Briselu i u Vašingtonu, dobro razumeju: Srbija nije kolonija. Nismo narod kojem se sporazumi serviraju da bi se posle jednostrano gazili. Nismo tu da ispunjavamo tuđe želje, dok se naši zahtevi ignorišu. Srpski narod na Kosovu i Metohiji je deo našeg identiteta, naše istorije i naše državne odgovornosti. Ako neko misli da će Srbija ćutke gledati kako se dogovori krše, kako se Srbi zatvaraju, hapse, prebijaju i ponižavaju — vara se. Jer postoji crvena linija. I ona nije geografska. Ona je moralna, istorijska i državna. A kada se ta linija pređe — odgovornost neće biti na Srbiji, već na onima koji su nas do nje doveli“, izjavio je ministar Ivica Dačić.
Ako ti je potrebna skraćena verzija za medije, naslov, ili rezime u nekoliko rečenica – mogu i to da pripremim.
Izvor: kurir.rs
