Uspenje Presvete Bogorodice, u narodu poznato kao Velika Gospojina, jedan je od najvažnijih praznika u crkvenom kalendaru Srpske pravoslavne crkve. Obeležava se 28. avgusta, a tada se vernici sećaju usnuća Presvete Bogorodice, ali i njenog proslavljenja i uznošenja na nebo, kako uči crkveno predanje.
Velika Gospojina je dan sabornosti i molitve, kada vernici u hramovima i manastirima iskazuju duboko poštovanje Majci Božijoj, moleći je da i dalje zastupa ljudski rod pred Gospodom. Praznik nosi snažnu poruku hrišćanske nade – da smrt nije kraj, već prelazak u večni život.
Prazniku prethodi dvonedeljni post, koji počinje 14. avgusta i traje do samog dana praznika. Po strogosti, izjednačava se sa Vaskršnjim postom. Tokom ovog perioda vernici poste uzdržavajući se od mesa, jaja i mlečnih proizvoda. Iznimka se pravi 19. avgusta, na praznik Preobraženja Gospodnjeg, kada je dozvoljeno jesti ribu.
Cilj ovog posta je duhovno pročišćenje i priprema srca za praznično slavlje. U 2025. godini, Uspenje pada u četvrtak. Prema crkvenom Tipiku, u tom slučaju post se završava na sam dan praznika, pa se 28. avgusta već može jesti mrsna hrana.
U našem narodu, Velika Gospojina zauzima posebno mesto. Smatra se zaštitnicom žena, dece i bolesnih. Mnogi vernici, posebno oni koji se bore sa bolešću, na taj dan odlaze ka izvorima lekovite vode da se umiju i pomole za ozdravljenje.
U brojnim krajevima Srbije, praznik ima izrazito ženski karakter. Žene tog dana odlaze na pričešće, poštuju zabrane rada – naročito se uzdržavaju od šivenja, veza i pranja veša – poštujući praznik kao crveno slovo.
Na ovaj dan, preporučuje se iskrena molitva pred ikonom Presvete Bogorodice svima koji traže pomoć i utehu:
“Bogorodice Djevo, raduj se Blagodatna Marijo, Gospod je s Tobom. Blagoslovena si Ti među ženama, i blagosloven je Plod utrobe Tvoje, jer si rodila Spasitelja duša naših. Amin.”
Period između Velike Gospojine (28. avgusta) i Male Gospojine (21. septembra) naziva se međudnevnica. Prema narodnom verovanju, ovo vreme je najpogodnije za branje lekovitih trava poput hajdučke trave, kičice, papričice i konjskog bosiljka. Ove biljke se koriste za lečenje različitih bolesti i čuvaju se tokom cele godine u domaćinstvima.
U tom periodu ostavljaju se i tzv. „međudnevička jaja“, koja se smatraju posebno vrednim za ishranu i rasplod.
Bosiljak – sveta biljka
Bosiljak na Veliku Gospojinu ima posebno značenje. Smatra se svetom biljkom – koristi se u pripremi jela i pića, u molitvama, a veruje se da donosi zdravlje i štiti od negativne energije.
Porodični praznik i sabori
Velika Gospojina je i vreme okupljanja. Pored duhovne dimenzije, praznik ima i društveni karakter. U mnogim mestima širom Srbije i regiona organizuju se sabori, vašari i narodne svetkovine. To je prilika za susrete sa rodbinom, prijateljima i kumovima, kao i za obnavljanje starih običaja.
Izvor: kurir.rs
