Kako se u Vašingtonu posmatraju događaji u Srbiji, od slučaja NIS-a i Generalštaba do političkih prilika i protesta na ulicama? Na ta pitanja odgovorio je američki stručnjak za Balkan, Edvard Džozef, u intervjuu za N1.
Džozef je detaljno komentarisao trenutnu situaciju u Srbiji, ukazujući na to da Vašington pažljivo prati razvoj događaja u zemlji, posebno kada su u pitanju političke prilike, sigurnosne i ekonomske tenzije, te sve veći broj protesta.
N1: Gospodine Džozef, bili ste na kongresnom saslušanju i jedno od pitanja, svakako najvažnije sada za Srbiju, bilo je o NIS -u. Vlasti su čekale 11 meseci i nisu radile ništa, očigledno čekajući da SAD nešto urade umesto njih samih, pa kako se onda to vidi u Vašingtonu?
Edvard Džozef: U pravu ste, pitanje NIS-a je trenutno u fokusu donosilaca odluka u Vašingtonu. Imao sam čast da prošle nedelje učestvujem na ovom kongresnom saslušanju. Znate, veoma je retko da se Kongres Sjedinjenih Država bavi Balkanom, imajući u vidu sve druge ozbiljne međunarodne krize. A, ipak, su se ovi članovi Kongresa, potkomitet za Evropu Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma, predvođeni republikancima, fokusirali upravo na Balkan.
I njima sam vrlo jasno rekao da je, kao što je i Ambasada Sjedinjenih Država u Beogradu navela, Srbija na raskrsnici. Čini se da je američka administracija prilično čvrsta u stavu da Rusi moraju potpuno, u celosti, i – evo ključne reči – nepovratno, nepovratno da izađu iz NIS-a. To znači bez trikova, bez igara u kojima bi oni formalno prodali trećoj strani, a da Gazprom Njeft i dalje upravlja kompanijom ili da bi se eventualno vratio. Administracija izgleda veoma ozbiljna po tom pitanju.
Pozvao sam članove ovog odbora da ostanu fokusirani i da se ide napred što brže moguće, uključujući čak i nacionalizaciju NIS-a.
N1: Prošle nedelje sam razgovarao sa bivšim rukovodiocem u OFAC-u, gospodinom Džonom Smitom. Kada sam ga pitao o humanitarnim i ekonomskim posledicama koje bi ovo moglo imati po Srbiju, rekao mi je da su Sjedinjene Države čekale prilično dugo, 11 meseci. Dakle, šta sledi u vezi sa ovim pitanjem? Postoji pretnja sekundarnim sankcijama platnom sistemu u zemlji. I, što je još važnije, šta ovo znači za odnose Srbije i Rusije?
Pa, pre svega, ako govorimo o humanitarnim posledicama, moramo vrlo jasno reći vašim gledaocima da bi one mogle doći isključivo od Rusije. Samo bi Rusija mogla da nanese humanitarne troškove građanima Srbije, kroz odmazdu, kroz odmazdu protiv Srbije ukoliko Srbija sprovede nacionalizaciju. Predsednik Vučić je rekao da bi u kontekstu bilo kakve nacionalizacije došlo do isplate. Dakle, moramo biti vrlo jasni da građani Srbije ne smeju biti oštećeni. A ako budu, to bi bilo zbog Rusije.
Drugo, pretpostavlja se da bi Sjedinjene Države, u saradnji sa svojim partnerima u Evropskoj uniji, maksimalno pokušale da pomognu u slučaju nacionalizacije i u slučaju ruske odmazde – ponavljam, odmazde prema građanima Srbije. To bi bio veoma ozbiljan korak za Rusiju.
Što se tiče toga šta sledi, lopta je zaista u Beogradu. Znamo šta Rusi žele. Oni samo žele da odugovlače. Ne žele da izađu iz NIS-a. Ne brinu o građanima Srbije. Ne brinu o ovoj situaciji ništa više nego što brinu o građanima Ukrajine. Da im je stalo do Srbije, oni bi već pronašli rešenje i lako prodali NIS nazad Srbiji, koja ga je prvobitno posedovala, a koji je 2008. prodat po ceni ispod tržišne.
Dakle, lopta je sada zaista u dvorištu predsednika Vučića. On je, koliko ja razumem, rekao da će se ovo rešiti do 15. januara. A naravno, ono što to pokreće jeste dostupnost sirove nafte za Srbiju, za njene građane i privredu. Pretpostavlja se da se te zalihe smanjuju. Alternativni izvori, naravno, nisu dovoljni. I moraće da se dođe do rešenja – i to, nadamo se, vrlo brzo.
“Srbija nije u istoj kategoriji kao Orban”
N1: Da, ali moglo bi se reći da Vaš stav odražava dvostruke standarde iz Vašingtona, ako se, na primer, pogleda Srbija i Mađarska.
Apsolutno ste u pravu. I ovo je veoma indikativno. Vidimo da Srbija – za koju sam siguran da su predsednik Vučić i njegovi sunarodnici bili veoma entuzijastični povodom povratka predsednika Trampa – ipak nije u istoj kategoriji kao Viktor Orban, premijer Mađarske. Mađarska je dobila jednogodišnje izuzeće i za uvoz nafte i za uvoz gasa iz Rusije. Srbija, nasuprot tome, dobija poruku da mora da izbaci Ruse iz vlasništva.
Te dve situacije nisu potpuno iste, ali jasno vidimo da je Viktor Orban u privilegovanom položaju, a predsednik Vučić nije – očigledno nema istu vrstu odnosa kakvu Orban ima i kakvu je Vučić očekivao.
Naravno, znamo i druge primere toga, uključujući onu nesrećnu posetu Majamiju. Deluje da SAD ovde vode računa o širim interesima – a to je zaustavljanje rata u Ukrajini i sprečavanje da Rusi ostvaruju prihode i zaradu od toga. Mađarska dobija izuzeće, Srbija ne.
Izvor: n1info.rs
