Izdanci hmelja, nežni poput divljih špargli, ali sa izraženijom gorčinom, smatraju se delikatesom i redovno se nalaze na listama najskupljih namirnica, odnosno “povrća” na svetu. Ova biljka u kuhinji se koristi kao povrće – kuva se, dinsta, prži ili dodaje jelima.
Hmelj (Humulus lupulus) je višegodišnja biljka iz porodice Cannabaceae, koja se uglavnom uzgaja zbog svojih ženskih cvetova (šišarki) koji se koriste za proizvodnju piva. Ipak, mnogo pre nego što je pivo postalo ono što danas poznajemo, hmelj nije igrao ključnu ulogu u ovom popularnom napitku, dok su drevni Egipćani pravili lekoviti napitak od natopljenih žitarica.
Upotrebu hmelja u pivu prvi su osmislili bavarski monasi u 11. veku, čime su pivu dali karakteristične gorke note, zamenivši dosadašnju slatkastoću. Hmelj nije bio cenjen samo među pivopijama, već i među sveštenicima, koji su ga koristili kao prirodni lek za smanjenje stresa, poboljšanje libida i ublažavanje nesanice.
U Evropi hmelj nije cenjen samo kao sastojak piva, već i kao hrana, a u nekim zemljama je posebno tražen.
„Belgija i Holandija su zemlje koje najviše cene izdanke hmelja i spremne su da za njih plate i do hiljadu evra po kilogramu. Međutim, njihova popularnost raste i u drugim zemljama“, navodi EastFruit, međunarodna informacijsko-analitička platforma koja se fokusira na hortikulturu. Visoka cena ove biljke rezultat je činjenice da je samonikla – izdanci se sakupljaju od malih proizvođača. Pored toga, vrlo su delikatni, brzo propadaju i treba ih konzumirati odmah nakon branja.
U Srbiji se hmelj tradicionalno gaji u Vojvodini, naročito u regionima oko Bačke Palanke, Bačkog Petrovca i Novog Sada, jer ova područja imaju povoljne klimatske i zemljišne uslove za njegov uzgoj.
Izvor: nova.rs
