Poznati srpski košarkaš Dragan Labović preminuo je u Prokuplju u 39. godini života. Ostaće zapamćen kao jedan od najvećih talenata srpske košarke ovog veka, krilni centar sa ogromnim potencijalom, koji na kraju nije ostvario karijeru kakvu su mnogi očekivali.
Razlozi za to sigurno nisu jednostavni, a među njima su i ozbiljni zdravstveni problemi, jer je pre nekoliko godina morao da se leči na psihijatriji.
„U životu moraš da imaš savetnika, nekoga ko će ti pokazati put, neko ko je već išao tim putem. Moji roditelji nisu išli tim putem. Kakav sport, menadžeri, obeštećenja, o čemu se tu radi? Uz to, promenila se priča o menadžerima, nekad je jedan menadžer bio dobar, posle se pojavio drugi, razumeš me?“, rekao je Labović pre samo dva meseca u velikoj životnoj ispovesti u podkastu Jao Mile.
Njegovi problemi počeli su još od početka karijere, koja ga je vodila kroz Grčku, Nemačku, Poljsku, Rumuniju, Makedoniju, Tursku, Finsku… Njegova karijera kulminirala je velikim teškoćama krajem prošle decenije, uključujući i javno vređanje selektora Dušana Dude Ivkovića.
„Mnogo je bitno da u tom periodu imaš uz sebe porodicu i prijatelje. U mom slučaju, prijatelji nisu igrali veliku ulogu, jer sam bio u takvom periodu da nisam mogao da gledam nikoga ispred sebe. Znaš koliko sam voleo da se družim, a došao sam u fazu samo da odmaram, spavam, ne pomeram se. Nisam ni jeo. Izašao sam iz bolnice sa 110 kilograma“, rekao je Labović, otvoreno govoreći o svom psihičkom stanju i lečenju.
Iako je govorio o svemu kroz osmeh, ozbiljno je opisao svoje iskustvo u bolnici: „Kako je? Imaš prvo prijemno odeljenje“, smeškao se Labović. „Kako izgleda? Imaš traku za trčanje, benč, naručuješ hranu“, dodao je, šaleći se na svoj račun.
„Ako si agresivan, oni te vežu. Zapravo, pravilo je da te odmah vežu. Prvo to urade, pa procene. Ako si agresivan, vežu te do ujutru, pa ako nisi, puste te posle sat vremena“, objasnio je, govoreći o svom iskustvu sa bolničkom terapijom.
„Posle prijemnog se određuje na koje ćeš odeljenje da ideš. Bio sam na ‘F’ odeljenju, to je najgore. Bilo je tu oko 50-60 ljudi, sobe levo-desno, po desetorica u sobi. Jedina pozitivna stvar je što mogu da ti dođu svakog dana u posetu, možeš da vidiš nekoga. Tako je bilo 30 dana, po zakonu. Posle toga, oporavak je trajao do pre godinu dana. Izbegavao sam društva, događaje, ili kako se sada kaže ‘ivente’, sve, tako sam se osećao“, rekao je Labović, prisetivši se svog oporavka.
Iako se izlečio, nakon oporavka, Labović je maštao da osnuje svoj košarkaški klub, ali nije imao priliku da ostvari ovu ambiciju.
Izvor: mondo.rs
