Gostujući u emisiji „Iz profila“ kod Vesne Milanović, Vesna Đogani otvoreno je govorila o teškim trenucima iz detinjstva koji su je oblikovali i zauvek obeležili. Posebno se osvrnula na svoje prve korake ka svetu plesa – koji joj je, kako kaže, postao utočište u periodu kada nije imala ništa drugo.
Dok su njeni vršnjaci odrastali u stabilnim porodicama i učestvovali u različitim aktivnostima, Vesna je provodila dane na ulici, pevajući i igrajući. Prvi susret sa baletom bio je bolan – suočila se sa diskriminacijom i sramotom zbog siromaštva, ali ljubav prema plesu nije nestajala.
– U to vreme sva deca su imala neke aktivnosti. Ja sam dane provodila napolju na ulici i volela sam da igram i da pevam, pa me je mama upisala u Kulturni centar za ples i pokret na moderan balet i tu sam imala diskriminaciju – prisetila se Vesna. Kao dete koje je živelo sa samohranom majkom koja je radila od jutra do večeri, često je bila prepuštena sama sebi.
– Bila sam trćava, bila sam stalno prljava, sa masnom kosom, sa masnom garderobom i mnogo sam smrdela. Ta žena koja je radila sećam se kada nešto kaže mene pipne i kaže: „Da ne budete ovako masni“. To su sve neke traume, svi su ostali bili čisti. Vodila nas je na neka putovanja i prva stvar koju kaže je: „Vesna ide na pranje“. Mama nije stizala te stvari – ispričala je pevačica i dodala:
– Nije ih bilo briga. To govori o njoj. To može da se kaže drugačije. Ja kao majka i neko ko je radio u plesnoj školi, znam da može da se skrene pažnja na drugačiji način.
Vesna se u emisiji slomila pred kamerama dok je pričala o detinjstvu u siromaštvu i traumama koje je nosila sa sobom godinama. Jedan od najtežih trenutaka bio je kada ju je socijalna služba odvela od majke.
– Nije bila njena odluka da me ostavi. Ona nije imala gde da živi. Živela je u nekom malom sobičku, bila je podstanar. Nije imala uslove i mene je socijalna služba uzela i odvela. Neko je bio prijavio. Iz tog perioda se sećam da sam bila u Zvečanskoj i noćima plakala, ona je mene uzela u nekom trenutku. Bila sam neko vreme tamo – kroz suze se prisetila Vesna.
U tom teškom periodu, utehu i prvi osećaj sigurnosti pružili su joj kumovi kod kojih je boravila sve do sedme godine.
– Ona je na poslu upoznala koje kumove, bračni par iz Hrvatske kojima se požalila i koji su mene izveli iz Zvečanske. Ja sam kod njih bila do 7. godine, mama je dolazila i odlazila, ali sam živela kod njih. Oni su mene krstili – ispričala je Đoganijeva.
Izvor: grand.nova.rs
