Subotičanka Klaudija Kempl zauvek će pamtiti 8. maj, datum kada je preživela pravu agoniju sa detetom. Doživela je ono čega se svaka majka najviše plaši. Dok se okrenula, njena beba borila se za život nasred ulice, pred njenim očima.
Sve je počelo visokom temperaturom.
“Tog 8. maja bebi sam dva puta skinula temperaturu, već treći put sam videla da je baš velika i da treba da je nosim lekaru. Pošto nisam iz grada, a muž mi je radio, morala sam naći ko će nas odneti do grada, to je već bilo skoro 19 sati uveče”, započinje Klaudija.
Suprug joj je, dodaje, rešio prevoz i tako su krenule za grad. Beba je gorela od visoke temperature.
“Kad smo stigli do dispanzera, sestrica koja je tad radila nije bila nimalo ljubazna. Rekla mi što sam došla u 19 i 50, i rekla mi da, ako se tri dana ne skine temperatura, onda se dolazi. Primila nas je doktorica koja je pregledala bebu, tu je već počela da plače beba. Kad smo krenuli prema apoteci da uzmem lek za temperaturu kod kružnog toka na početku “radijalca”, okrenula sam se prema bebi koja je bila nazad u jajetu, i videla sam da je stisla šake i da nešto nije u redu”, prepričava najstrašniji trenutak hrabra majka.
Tada kreće prava drama.
“Rekla sam čoveku koji nas vozi da stane, brzo sam izašla iz kola i izvadila bebu kojoj je napad počeo. Pošto smo stali na put i smetali drugima, čovek je otišao parkirati kola dok sam ja pokušavala pomoći bebi. U tom momentu spuštam bebu na beton da izvadim jezik jer nije disala. Ljudi su počeli da prilaze da pitaju šta se dešava, a među njima je bila žena koja je rekla da odmah uđem u kola i da idemo do Hitne. Čovek je dao gas, a ja sam bebi gurnula dva prsta do grla i kad sam pomerila jezik ona je počela da diše”, priča Klaudija.
U Hitnu pomoć su stigli za dva minuta.
“Hitnu je već neko zvao, pa su oni krenuli, al mi smo već bili na vratima. Brzo su nas primili i dali joj prvu pomoć. Tu beba počinje da plače i da dolazi sebi. Nakon toga nose nas u bolnicu. Stižemo do bolnice gde odmah počinju hlađenje tela bebe, vađenje krvi i sve ostalo što je trebalo. Kasnije je došao i moj muž u bolnicu. Ostajemo da bi pratili bebinu temperaturu i bila je stavljena na infuziju. U četvrtak temperatura je padala i opet bi skočila. U petak je krenulo na bolje kad je primila antibiotik, subota i nedelja još bolje je bilo, i bez temperature”, završava sagovornica Telegrafa.
Tako je, dodaje, i danas. Bebici su vadili krv i nalazi su bili dobri, te su i puštene kući.
“Želimo moj muž i ja da se zahvalimo ljudima koji su pomogli mojoj bebi i koji su nas odneli do Hitne”, poručuje na kraju ova majka, u želji da njena zahvalnost stigne do ovih ljudi i da se oni prepoznaju.
Izvor: telegraf.rs
