Ono što su Zorana Arunović u streljaštvu, Milica Mandić u tekvondou i Jovana Preković u karateu, to je Anđela Branković u boksu. Najbolja na svetu u kategoriji od 54 do 57 kilograma i prva u istoriji koja je ostvarila taj uspeh za svoju zemlju.
Skromna i vredna, sa fakultetskom diplomom u rukama, Anđela je uspela da postane vrhunski profesionalac u sportu, a uz sve to neguje i ljubav prema muzici i knjigama.
Njena priča dobila je poseban odjek kada se saznalo da je usvojena, da je prve godine života provela u domu za nezbrinutu decu. No, kroz niz uspeha, izgradila je put do svetskog trona, uz reči zahvalnosti svojim roditeljima:
“Zaslužili su da imaju svetskog šampiona u kući.”
U intervjuu za MONDO, Anđela je otkrila kako je njen sportski put započeo:
“Prvo sam trenirala odbojku i zaista sam volela taj sport. Međutim, moja drugarica se bavila karateom, a kasnije prešla na boks i pozvala me da probam. Kad sam ušla u te borilačke vode, shvatila sam da mi to karakterno više odgovara. Tako sam i ostala. Imala sam 16 godina.”
Iako je beležila dobre rezultate, u jednom trenutku odlučila je da napravi pauzu i posveti se studijama. Diplomirala je na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja, a taj period joj je, kako kaže, pomogao da sazri i fizički i psihološki.
“U početku su moji rezultati dolazili na ‘mišiće’. Međutim, tokom pauze, uz pandemiju i vreme za razmišljanje, shvatila sam koliko sam napredovala. Pravi trenutak doneo je i pravog čoveka – mog trenera i selektora Mirka Ždrala. Našli smo se u pravo vreme i na pravom mestu, i to je bila dobitna kombinacija.”
Kada je odrastala, boks nije bio toliko popularan kao danas, pa nije bilo lako pronaći uzore. S obzirom na to da je u detinjstvu trenirala odbojku, njen sportski idol bio je Ivan Miljković, proslavljeni srpski reprezentativac.
Njena životna priča dirnula je mnoge, ali Anđela ističe da su njeni roditelji pravi heroji:
“Oni su prošli mnogo teži put od mene. Ja sam samo deo te priče. Mogu samo da budem zahvalna i ponosna što ih imam. Oni zaslužuju da imaju svetskog šampiona u kući – bar jednog, a nadam se da će ih biti još.”
Izvor: mondo.rs
