Američke vlasti upozorile su Narodnu banku Srbije (NBS) na mogućnost uvođenja sekundarnih sankcija zbog omogućavanja plaćanja „dina“ karticama na pumpama NIS-a. Prema informacijama sagovornika Nova.rs, ukoliko se ovakva praksa nastavi, sankcije će biti neizbežne.
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, potvrdio je da je stiglo zvanično upozorenje Narodnoj banci Srbije u vezi sa korišćenjem „dina“ kartica na pumpama. Vučić je izjavio da se nada da SAD neće uvesti sekundarne sankcije srpskim finansijskim institucijama, bar do polovine decembra, kako bi Srbija imala vremena da pokuša rešiti problem sa sankcijama koje su ušle u igru za NIS.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da su sekundarne sankcije prema srpskim finansijskim institucijama gotovo izvesne. Advokat Tomislav Šunjka, specijalista za međunarodne sankcije, za Nova.rs je rekao: „Ukoliko NIS nastavi omogućavati plaćanje ‘dina’ karticama, kao i transakcije u gotovini, sekundarne sankcije su praktično garantovane.“
Šunjka dodaje da sekundarne sankcije mogu imati ozbiljne posledice po finansijski sistem Srbije. „Takve sankcije značile bi, pre svega, obustavu međunarodnih transakcija sa Srbijom, a sve zapadne banke koje posluju u Srbiji bile bi primorane da obustave svoje aktivnosti. Takođe, strane osiguravajuće kuće bi se povukle, a ukoliko sankcije pogode Narodnu banku Srbije, sve finansijske organizacije koje sarađuju sa njom povući će se iz tih odnosa. Sekundarne sankcije bi dovele do potpunog kraha finansijskog sistema Srbije i izbacivanja zemlje iz globalnog ekonomskog sistema“, upozorava on.
Šta su sekundarne sankcije?
Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAC) primenjuje sekundarne sankcije prema fizičkim i pravnim licima iz drugih zemalja koja učestvuju u poslovnim transakcijama sa subjektima već pod primarnim američkim sankcijama.
Za razliku od primarnih sankcija, koje se odnose na američke entitete ili transakcije povezane sa američkim finansijskim sistemom, sekundarne sankcije mogu se primeniti i na strane subjekte, čak i ako ne postoji direktna veza sa SAD. Ove sankcije imaju za cilj povećanje pritiska na države, organizacije ili pojedince pod sankcijama, odvraćajući strane kompanije i banke od poslovanja sa njima.
Sekundarne sankcije mogu uključivati zabrane na korespondentske ili druge račune u američkim bankama, kao i zabranu određenih transakcija sa američkim subjektima. Takođe, mogu dovesti do uvrštavanja subjekta na listu Specially Designated Nationals (SDN), što znači zabranu poslovanja sa američkim licima i potencijalne krivične ili pravne posledice za one koji prekrše ove mere.
Vučić je juče izjavio da se nada da SAD neće doneti odluku o sekundarnim sankcijama za srpske finansijske institucije do polovine decembra. “Molim samo naše američke partnere, ako me sada čuju – znam da prate svaku izjavu – da nas puste do sredine decembra, da bismo pokušali rešiti probleme. Ako odluče da uvedu sankcije, neka nam obaveste barem sedam dana ranije, da obezbedimo siguran rad naših banaka, posebno Poštanske štedionice, ali i drugih banaka“, rekao je Vučić novinarima u Taškentu.
Na pitanje o izjavama medija koji tvrde da SAD neće popustiti u vezi sa NIS-om i da očekuju da Srbija eliminiše rusko vlasništvo u ovoj naftnoj kompaniji, Vučić je rekao da nije oduševljen takvim stavom.
Podsećamo da je, nakon uvođenja američkih sankcija NIS-u početkom oktobra, ova kompanija ukinula plaćanje goriva karticama, osim DINA karticama, kao i plaćanje gotovinom.
Izvor: nova.rs
