Pravoslavni vernici danas proslavljaju jedan od 12 najvećih i najvažnijih hrišćanskih praznika – Vaznesenje Gospodnje, koje je u narodu poznatije kao Spasovdan. Ovaj poseban praznik uvek se slavi u četvrtak, 40 dana nakon Uskrsa, a 10 dana pre Duhova, čime se simbolički spaja događaj uznesenja Isusa Hrista na Nebo s očekivanjem dolaska Svetog Duha. Vaznesenje Gospodnje ima duboko ukorenjeno značenje i u religijskom i u narodnom životu, te predstavlja jedan od ključnih trenutaka u liturgijskom kalendaru pravoslavne crkve.
Spasovdan nije samo hrišćanski verski praznik, već je duboko ukorenjen i u tradiciji, kao značajan stočarski, ratarski, ali i seoski praznik. Za mnoge porodice širom Srbije i Balkana, Spasovdan predstavlja krsnu slavu ili zavetinu, koja se proslavlja u čast svetog Gospodnjeg uznesenja. Praznik ima poseban značaj za sela i zajednice, jer se smatra da donosi zaštitu i blagoslov za domaćinstva i životinje koje se uzgajaju na selu.
U narodu postoji duboko ukorenjeno verovanje da će godina koja usledi nakon Spasovdanske proslave biti plodna i rodna, ukoliko na taj dan pada kiša. Prema narodnim predajama, “Spasovdanska kiša je skupa – jedna kap vredi koliko i zlatnik”. Kiša koja pada na Spasovdan doživljava se kao božji blagoslov, koji donosi plodnost i bogatstvo. Takva kiša, prema verovanjima, ima sposobnost da zaštiti useve, stoku i domaćinstva od loših vremenskih uslova tokom godine.
Jedan od narodnih običaja vezanih za ovaj praznik je da se na Spasovdan ne rade teški poslovi. Veruje se da je dan posvećen odmoru, proslavi i zahvalnosti, a najvažniji deo praznovanja je posvećen očuvanju porodice i doma. Smatra se da praznik ima moć da zaštiti kuću od nevolja, a decu od bolesti, čime postaje dan kada se svi u porodici okupljaju, slave i mole za zdravlje i sreću tokom godine.
Praznovanje Spasovdana, međutim, nije ograničeno samo na poljoprivrednike i stočare. Vaznesenje Gospodnje slavi i veliki broj zanatlija, koji smatraju ovaj praznik svojom zaštitnicom. Među onima koji na ovaj dan obeležavaju praznik su pekari, zidari, cvećari, ali i mnogi drugi majstori i radnici. Iako je Spasovdan prvenstveno povezan sa ruralnim životom, i u urbanim sredinama, među zanatlijama, ovaj praznik ima duboko ukorenjeno značenje.
U mnogim mestima, ljudi se okupljaju oko porodice, prijatelja i komšija, te uz molitve i pevanje crkvenih pesama obeležavaju Vaznesenje Gospodnje. Zajednička proslava ima za cilj ne samo duhovnu, već i društvenu povezanost, jer Spasovdan ujedinjuje ljude u slavlju, verovanjima i tradiciji koja traje vekovima.
Sve u svemu, Spasovdan je mnogo više od običnog verskog praznika – to je dan kada narod ujedinjuje veru, tradiciju, i kulturu, nastojeći da očuva svoju baštinu i prenese je na buduće generacije. Praznovanje ovog dana, s dubokim poštovanjem običaja i verovanja, simbolizuje nadu u plodnu, prosperitetnu godinu i očuvanje porodice i zajednice.
Izvor: alo.rs
