Pravoslavni vernici i Srpska pravoslavna crkva danas obeležavaju Uspenje Presvete Bogorodice, praznik u narodu poznat kao Velika Gospojina. Reč je o jednom od 12 velikih hrišćanskih praznika, za koji se vezuju brojni običaji i verovanja.
Prema kanonu SPC, Uspenje Presvete Bogorodice pripada Bogorodičnim praznicima i obeležava se svake godine 15. avgusta po julijanskom kalendaru, odnosno 28. avgusta po gregorijanskom i novojulijanskom kalendaru. Ovom prazniku prethodi i strogi dvonedeljni post.
Prema jevanđeoskom predanju, ovo je dan kada se Bogorodica uznela na Nebo i predala svoj duh u ruke Spasitelja. Kako kaže predanje, Bogorodica je živela 60 godina, dok pojedini izvori navode da je imala 72 godine. Nadživela je svog sina, a kao svedok brojnih slavnih događaja nastavila je njegovu misiju.
Običaji između Velike i Male Gospojine
Prema narodnom verovanju, period između dve Gospojine, Velike i Male, smatra se vremenom prelaza. U tom periodu obavljaju se različiti obredi kojima se iskazuje zahvalnost Bogorodici, koja se smatra zaštitnicom žena, za rađanje dece, ali i za rodnost i plodnost zemlje i stoke. Vreme između dva praznika naziva se međudnevnica, a veruje se da je taj period najbolji za branje plodova i lekovitih trava. Žene tada beru međudnevičke trave, među kojima su kičica, krlja (ricinus), hajdučka trava, papričica ili bobica, ugaslica i konjski bosiljak. Posebno mesto u narodnim običajima imaju i takozvana “međudnevička jaja”, koja se ostavljaju od živine jer se veruje da su najbolja za jelo i rasplod.
Za Veliku Gospojinu vezuje se i verovanje u lekovitost izvora. Mnogi izvori posećuju se upravo u ovom periodu, a kako se Bogorodica smatra zaštitnicom bolesnih, prema običaju su nekada bolesnike dovodili na izvore kako bi se umili.
Bosiljak kao simbol zdravlja i zaštite
Na Veliku Gospojinu posebno se naglašava značaj bosiljka, koji se u narodnom predanju smatra božjom biljkom. Stavlja se u jelo ili piće, a veruje se da donosi zdravlje i štiti od zla. Kao i tokom drugih praznika koji se obeležavaju kao crveno slovo, u narodu se poštuje običaj da se na Veliku Gospojinu ne obavljaju kućni poslovi. Tako se ne pere veš, ne veze, ne šije i ne radi se iglom.
Ikona Uspenja Bogorodice na nebo
Velika i Mala Gospojina posebno su značajne ženama, pa se tokom ovih praznika poštuje veliki broj običaja i zabrana povezanih sa poslovima u kući i oko nje. Na Veliku Gospojinu žene, prema običaju, odlaze na pričest, jer se Bogorodica smatra zaštitnicom žena i majki. Bogorodica zauzima posebno mesto u pravoslavnoj tradiciji srpskog naroda, zbog čega brojne porodice širom Srbije ovaj praznik slave kao svoju krsnu slavu. Veliku Gospojinu kao slavu obeležava i veliki broj crkava i manastira Srpske pravoslavne crkve.
Molitva Bogorodici, koja se izgovara u sva tri bogoslužbena kruga
“Blaga Majko blagoga Cara, prečista i blagoslovena Bogorodice Marije, milost Sina Tvog i Boga našeg izlij na moju strasnu dušu, i Tvojim molitvama uputi me na dobra dela, da bih ostalo vreme života svog proveo bez poroka i Tobom raj našao, Bogorodice Djevo, jedina čista i blagoslovena.”
Izvor: kurir.rs
