Velika tragedija potresla je Vranje pre par dana, kada je na treningu preminuo osamnaestogodišnji mladić. Ovaj nemio događaj ponovo je otvorio pitanja o ozbiljnosti zdravstvenih pregleda dece koja se bave sportom i zašto njih nikako ne treba preskakati.
Značaj redovnih sportskih pregleda
Da nešto nije u redu sa zdravljem deteta, najpre se primeti na redovnim sportskim pregledima, koji su po zakonu obavezni dva puta godišnje za svu decu koja se bave sportom. Međutim, za sada nema preciznih podataka koliko školica sporta to zaista poštuje i primenjuje u praksi. Škola fudbala “Viner” je dobar primer dobre prakse.
Trener u ovoj školi, Srđan Krsmanović, objašnjava kakve preglede deca treba da obave pre nego da počnu da treniraju:
“Pored telesne visine i mase radi se EKG srca u miru i nakon napora i meri se krvni pritisak. Deca starija od dvanaest godina rade i test opterećenja kako bi se ocenio odgovor srca na povećane napore.
Specijalista sportske medicine, dr Miloš Maletić, dodaje:
“EKG-om u miru i naporu može se ispratiti da li neko ima poremećaje u samom srčanom mišiću.”
Predsednica Udruženja sportske kardiologije, dr Ivana Nedeljković, upozorava da se najveći problem nalazi na nivou školskih dispanzera, gde su sistematski pregledi često rutinski:
“Kada dođe mladi sportista koji je već sada sa nekih dvadesetak godina, može da se otkrije srčana mana na pregledu kod nas kardiologa, a da se pre toga, recimo, nije otkrilo u školskom dispanzeru.”
Presudna uloga roditelja
Osim lekara i trenera, roditelji imaju ključnu ulogu u prevenciji rizika, kažu stručnjaci.
“I ti prvi pregledi su nekada i do samog roditelja. Oni dobiju signal lekara da dete nije spremno za određenu vrstu sporta, ali se vrlo često ogluše o dodatne preglede i ne pojave se ponovo,” dodaje Nedeljkovićeva.
Kasni treninzi nisu fiziološki idealni
Da bi deca treninzima postigli adekvatan rezultat bez posledica po zdravlje, lekari naglašavaju da je važno uskladiti termine treninga sa školskim obavezama i prirodnim ritmom tela.
Dr Maletić ističe:
“Uglavnom svi treninzi su u periodu od 21 do 23 časa, a taj period je po fiziologiji više vreme za pripremanje za san nego za maksimalni fizički napor. To nije zdravo, jer je bolje prilagoditi sportistu da trenažni proces bude u periodu kada se otprilike javljaju i takmičarske utakmice.”
Ova upozorenja potvrđuju i naučna istraživanja:
Studija koja je obuhvatila više od 14 000 ljudi pokazala je da intenzivni treninzi kasno uveče mogu poremetiti san i povećati noćni puls, što opterećuje srce.
Prema radu objavljenom u “Journal of Sleep Research”, kasni treninzi visokog intenziteta mogu loše da utiču na kvalitet sna, što indirektno utiče na srčanu funkciju.
Iako redovna fizička aktivnost ima zaštitni efekat na srce, bitno je da se uklapa u prirodan dnevni ritam spavanja.
Redovni pregledi smanjuju rizik od iznenadne srčane smrti
Istraživanja pokazuju da redovni sistematski pregledi mogu smanjiti rizik od iznenadne srčane smrti kod mladih sportista za više od 80%.
Pravovremena dijagnostika, kontrola srčanih parametara i prilagođeni treninzi mogu biti presudni za bezbednost dece.
Tragedije poput ove koja se desila u Vranju podsećaju da sport mora biti bezbedan i da se pregledi i termini treninga ne smeju zanemarivati. Roditelji, treneri i lekari moraju zajedno da prate zdravlje mladih sportista, a kasne treninge visokog intenziteta treba izbegavati ili prilagoditi. Time se smanjuje rizik od ozbiljnih problema sa srcem i omogućava deci da se bave sportom bez opasnosti po život.
Autor: Zorica Mladenović
