Svakog proleća i jeseni, uoči pomeranja kazaljki na satu, suočavamo se sa istim problemom: ljudi se žale na nesanicu, iscrpljenost i osećaj “ukradenog” sata sna. Mnogi se slažu da pomeranje kazaljki predstavlja veliki šok za organizam i jedva čekaju da se ova praksa konačno ukine.
Međutim, postoji jedna geografska specifičnost o kojoj se malo govori – Srbija se nalazi na krajnjem istoku srednjoevropske vremenske zone. To znači da ukidanje pomeranja sata nije jednostavno kao što mislimo, i nosi sa sobom ozbiljne posledice. Evo šta bi se dešavalo ako bismo prestali sa ovom praksom i prešli na trajno zimsko, odnosno trajno letnje vreme.
Šta bi se desilo u slučaju prelaska na trajno zimsko vreme?
Zimsko vreme je naše astronomsko, “pravo” vreme. Na prvi pogled, ono deluje prirodno. Ipak, kada bi ostali na zimskom vremenu tokom cele godine, suočili bismo se sa sledećim problemima:
* Leti bi sunce izlazilo pre pola 4 ujutru, dok većina ljudi spava, pa bi deo dnevne svetlosti bio potpuno neiskorišćen.
* S druge strane, mrak bi padao prerano, već oko 19:30 časova, što znači kraj dugih letnjih večeri i ograničene mogućnosti za šetnje ili aktivnosti nakon posla i škole.
Trajno letnje vreme – problemi tokom zime
Sa druge strane, zadržavanje letnjeg vremena tokom cele godine donelo bi probleme u zimskom periodu:
* Sunce bi zimi izlazilo tek posle 8 sati ujutru*, pa bi deca išla u školu, a odrasli na posao u potpunom mraku i hladnoći.
* Geografski bismo se odvojili od vremenske zone kojoj pripadamo, što bi zakomplikovalo poslovanje, putovanja i komunikaciju sa ostatkom Evrope.
Idealno rešenje
Nauka i iskustvo pokazuju da postoji kompromis: prestati sa pomeranjem sata, ali prilagoditi radno vreme tokom letnjih meseci.
* Ukoliko bismo zadržali jedno vreme (npr. prirodno zimsko), ali uveli pravilo da radno vreme i škola tokom leta počinju sat vremena ranije, maksimalno bismo iskoristili dnevnu svetlost.
* Ovaj pristup uklanja biološki šok i stres koji izaziva veštačko pomeranje kazaljki.
Priroda nam je dala svetlost, a na nama je da joj se prilagodimo tako što ćemo promeniti navike, a ne pomeranjem sata. Na ovaj način možemo uživati u dugim letnjim danima, a zimi ostati u skladu sa prirodnim ritmom tela, bez opasnosti po zdravlje i produktivnost.
Autor: Zorica Mladenović
