Natalitet u Srbiji već duže vreme je u padu, što je zabrinjavajuće za našu zemlju. U Srbiji je u januaru nastavljeno negativno prirodno kretanje stanovništva – broj preminulih i dalje značajno premašuje broj rođenih građana.
Prema najnovijim podacima, tokom prvog meseca ove godine rođeno je 4.848 beba, dok je preminulo 9.981 osoba. To u praksi znači da je broj umrlih više nego dvostruko veći od broja novorođenčadi, što potvrđuje dubok demografski disbalans u zemlji.
Porast mortaliteta širom Srbije
U poređenju sa januarom prošle godine, broj preminulih povećan je u svim delovima zemlje, sa prosečnim rastom od 4,7 odsto na nivou Srbije. Najveće povećanje zabeleženo je u regionu Šumadije i zapadne Srbije, gde je broj umrlih porastao za 9,1 odsto. U Beogradskom regionu smrtnost je veća za 4,2 odsto, u južnoj i istočnoj Srbiji za četiri odsto, dok je najmanji rast registrovan u Vojvodini – 1,6 odsto.
Gore navedeni podaci ukazuju na sveukupni trend povećanja mortaliteta, naročito u centralnim delovima zemlje.
Pad nataliteta u većini regiona
Broj rođenih beba u Srbiji smanjen je za 2,6 odsto u poređenju sa januarom prethodne godine. Najizraženiji pad zabeležen je u južnoj i istočnoj Srbiji: -9,3 odsto i Vojvodini -6,8 odsto.
Jedini region u kojem je zabeležen rast broja novorođenih je Šumadija i zapadna Srbija, gde je rođeno 6,4 odsto više beba u odnosu na isti period prošle godine.
Zašto natalitet opada u Srbiji?
Pad nataliteta u Srbiji posledica je kombinacije demografskih, ekonomskih i društvenih faktora:
1. Ekonomska nesigurnost – mladi odlažu zasnivanje porodice zbog niskih primanja i neizvesnog zaposlenja.
2. Migracije – veliki broj mladih odlazi u inostranstvo u potrazi za boljim životom i standardom.
3. Kasno zasnivanje porodice – sve više parova odlučuje da prvo izgradi karijeru i reši stambeno pitanje, što smanjuje broj dece.
4. Promena društvenih vrednosti – porodični život i broj dece sve češće nisu prioritet. Mladi su sve više okrenuti sebi, sve manje se odlučuju na zasnivanje bračne zajednice.
5. Zdravstveni faktori – reproduktivni problemi i manja stopa fertiliteta u starijim reproduktivnim godinama.
Posledice za stanovništvo Srbije
Negativno prirodno kretanje i pad nataliteta imaju dugoročne posledice:
* Starenje populacije – Srbija postaje zemlja starih. Sve veći broj starijih građana zahteva veće zdravstvene i socijalne resurse.
* Smanjenje radno sposobnog stanovništva dovodi do potencijalnog pada ekonomskog rasta i povećaniog pritiska na penzioni sistem.
* Demografski disbalans između regiona – centralni regioni beleže blagi porast rođenih, dok se u drugim, nerazvijenim delovima smanjuje broj novorođenih.
* Socijalni izazovi – manji broj mladih može uticati na lokalne zajednice i obrazovni sistem.
Ovi podaci jasno pokazuju da Srbija i dalje beleži višestruko veći broj umrlih u odnosu na rođene, a pad nataliteta u većini regiona ukazuje na činjenicu da je potrebno preduzeti strateške mere za podsticanje porodica i stabilizaciju demografske situacije.
Izvor: redakcija
