Svi učenici u Srbiji od školske 2027/2028. godine, suočiće se sa velikim novinama, kada bi trebalo da stupe na snagu takozvani nacionalni udžbenici. To se odnosi na učenike koji kreću u prvi razred gimnazija, kao i u prvi i peti razred osnovnih škola. Profesor istorije i predsednik udruženja Edu Forum, Aleksandar Markov detaljno je objasnio šta ovi udžbenici podrazumevaju i na koje predmete će se primenjivati.
Kako objašnjava profesor Markov, trenutno su u fokusu samo predmeti istorija i geografija, za koje je država odlučila da preuzme potpunu kontrolu.
“Država će od školske 2027/2028. godine biti ta koja će izdavati i štampati udžbenike za ove predmete. Sama ideja je relativno stara, javila se još 2021. godine. Tadašnji ministar Vulin je prvi izjavljivao da udžbenike istorije, upravo tim rečima ‘treba da piše država’. I onda dugo vremena se nagađalo da li će biti uvedeni, da li neće, pa je jedno vreme delovalo da se odustalo od toga. Umesto nacionalnih udžbenika uvedene su čitanke, odnosno posebne nacionalne čitanke. I zatim, nekako naglo, krajem prethodne kalendarske godine je Skupština usvojila i ovu izmenu”, rekao je Markov.
Kako je istakao, ključne promene odnose se na istoriju i geografiju, dok će ostali predmeti imati status nacionalnog udžbenika, ali se suštinski kod njih neće menjati – i dalje će ih moći izdavati svi izdavači.
“To su predmeti koji dolaze pod potpunu kontrolu države”, dodaje Markov.
Primena ovih novina počinje od prvog razreda gimnazija i petog razreda osnovne škole, a zatim će se postepeno širiti na ostale razrede. Markov napominje da je važno da proces izbora autora bude transparentan i da budu jasno definisani kriterijumi. Trenutno zakon predviđa da autor može biti lice sa završenim fakultetom, a kriterijumi poput integriteta i autoriteta su široko definisani.
“Autori su uvek iz Srbije. Izuzetak su samo udžbenici za strane jezike. Svi ostali udžbenici imaju domaće autore. Izdavačke kuće, bez obzira gde se nalaze, moraju poštovati domaće zakonodavstvo i sve udžbenike odobrava Ministarstvo prosvete”, ističe Markov.
U vezi sa samim pridevom “nacionalni”, Markov objašnjava da će to uticati i na program nastave.
“Ministarstvo prosvete je najavilo promene programa, počevši od gimnazija, a kasnije i osnovnih škola. Program će se postepeno menjati, što znači da će udžbenici pratiti ove promene i sadržaj predmeta može biti drugačiji”, zaključuje profesor Markov.
Nacionalni udžbenici bi mogli da povećaju standardizaciju obrazovanja u Srbiji. Međutim, da li će ova promena doneti uspeh, u velikoj meri zavisi od kvalitetnog sadržaja, kao i načina na koji će nastavnici primeniti nove programe u učionicama.
Izvor: redakcija
