Miloš Škorić, 21-godišnji student Fakulteta tehničkih nauka, živi neobičnim životom za jednog mladog čoveka današnjice. On dane provodi na padinama Fruške gore i bavi se nomadskim čuvanjem ovaca. Njegova priča počinje još u sedmom razredu osnovne škole, kada je kupio svoju prvu ovcu. Danas je vlasnik čak 300 ovaca, 100 jaganjaca, ždrebom, pet kokošaka i četiri psa.
Njegova svakodnevica je jednostavna, ali nikako i laka – čuvanje stada tokom celog dana, rad na pašnjacima i život u šatoru, izložen kiši, vetru, suncu, često i bez struje. Miloš je, osim stočarstva, aktivan i u lokalnom folklornom društvu.
“Prvu ovcu kupio sam u sedmom razredu. I radio šta god se moglo raditi za neku dnevnicu, išao radio da bih kupio ovce. Kroz par godina naučio sam nešto i shvatio kako to u stvari funkcioniše. Nomadsko čuvanje ovaca znači da, npr. šator i ovaj tur i da se pomeraš sa ovcama gde ima ispaše. Da joj prilagodiš teren i pašu da ona uživa. Kako ima paše, mi se pomeramo, kako jedan teren pašu mi se pomerimo”, ispričao je Miloš za emisiju “Izazovi avanturu” Radovana Kovača.
Foto: screenshotYT/IzazoviAvanturu
Život u šatoru znači da je često daleko od kuće i porodice.
“Dešavalo se da nismo blizu kuće po dva, tri meseca. Imam akumulator i na to punim telefon da bi se čuo sa ukućanima. Mi smo 365 dana napolju, nemamo ni štale, ovako čuvamo ovce. One se zimi jagnje. Evo sneg koji je bio pre nekoliko dana, bilo je do 40 centimetara snega, one su se jagnjile na tom snegu”, ispričao je Miloš.
Mladi pastir i njegov deda smenjuju se u šatoru jer stado mora biti stalno pod nadzorom – zbog lopova, zveri i pasa lutalica, koje im prave problem.
“Ljudi bacaju pse u šumu, dođe jedan pas i za jednu noć mi udavi 15 jaganjaca. Automatski sam 15 ovaca čuvao godinu dana za džabe”, objašnjava Miloš.
Njegova ozbiljna posvećenost stočarstvu počela je u prvom razredu srednje škole kada je imao 20 ovaca. Kasnije je, uz pomoć prijatelja, kupio još 145 ovaca, koje je isplatio u roku od godinu dana.
“Ja ih ne bih držao da ih ne volim. Nikad ne bih sve i jednu rasprodao. Da bih barem deset ovaca držao za neku ljubav, da mi stoje u kući i da ih hranim, samo da ih mogu videti. Znam da sam sve stekao s njima. Sve i svoje školovanje, sve sam finansirao s njima. Nisam zavisio ni od mame ni od tate”, priča Miloš.
Miloš Škorić je retki primer mladog čoveka u današnje vreme. On je svoju ljubav prema stočarstvu pretvorio u način života, kombinujući tradicionalno nomadsko čuvanje stada sa modernim obrazovanjem.
Ovaj hrabri mladić pokazao je da se posvećenost, strpljenje i ljubav prema onome što radimo uvek isplate. Njegova priča podseća da uspeh dolazi kroz rad ali i kroz spremnost da učimo iz izazova i prevazilazimo prepreke na putu ka uspehu. U vreme kada njegovi vršnjaci uglavnom zavise od džeparca koji im daju roditelji, Miloš je svetao primer kako se mladi mogu sami izboriti za sebe.
Autor: Zorica Mladenović
