Evropska unija (EU) mogla bi da obustavi sredstva iz paketa vrednog 1,6 milijardi evra, namenjenog Srbiji kroz kredite i grantove, nakon što su u Beogradu usvojeni zakoni koji, kako ocenjuju evropski zvaničnici „narušavaju poverenje“ u posvećenost zemlje vladavini prava. To je izjavila komesarka EU za proširenje Marta Kos, a prenosi Reuters.
Reforme pravosuđa, koje su ove nedelje stupile na snagu i koje podrazumevaju veću centralizaciju sistema, izazvale su nezadovoljstvo među sudijama i tužiocima. Oni smatraju da se tim promenama dodatno učvršćuje uticaj predsednika Aleksandar Vučić na vlast, slabi borba protiv organizovanog kriminala i dovodi u pitanje napredak Srbije ka članstvu u EU, pišu Vijesti.
“Ove izmene narušavaju poverenje. Postaje sve teže onima u Briselu koji su spremni da se ide naprijed sa Srbijom da iznesu argumente u prilog tome”, istakla je Kos u komentarima poslatim Rojtersu kasno u četvrtak.
Prema njenim rečima, Evropska komisija razmatra finansijsku podršku Srbiji u okviru Plana rasta EU za Zapadni Balkan, čiji je cilj približavanje regiona evropskim pravilima i, dugoročno, pristupanje Uniji. U okviru tog programa Srbiji je opredeljeno 1,6 milijardi evra kroz kredite i grantove.
“Ta (sredstva) imaju preduslove povezane sa vladavinom prava”, rekla je Marta Kos.
Srbija je pregovore o članstvu u EU započela 2014. godine, ali su, kako navodi Reuters, široko rasprostranjena korupcija i slabe institucije usporile proces napretka.
Usvojene pravosudne reforme predviđaju i ograničavanje mandata glavnih javnih tužilaca, kao i proširivanje ovlašćenja predsednika sudova — koji su zaduženi za upravljanje sudovima — u odnosu na sudije. Kritičari upozoravaju da bi takve izmene mogle da oslabe nezavisnost sudstva i ugroze postupke u predmetima visoke korupcije koje vodi Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal.
Vlada Srbije se u petak nije odmah oglasila povodom zahteva za komentar. Ministarstvo pravde je saopštilo da će novi zakoni doprineti većoj efikasnosti pravosuđa kroz pojednostavljenje procesa odlučivanja.
Nakon reakcija javnosti i stručnih krugova, Srbija je zatražila mišljenje Venecijanska komisija, savetodavnog tela za ustavno pravo pri Savet Evrope.
“Kada to mišljenje bude objavljeno, očekujemo da se ovi zakoni u skladu s tim revidiraju i to na inkluzivan način”, zaključila je Marta Kos.
Izvor: nova.rs
