Srbija u ovom periodu ulazi u novu fazu jačanja sistema odbrane, u okviru koje se očekuje i povratak obaveznog služenja vojnog roka. Kako su najavili državni zvaničnici, evidentiranje vojnih obveznika moglo bi da krene već od septembra, a prvi regruti u kasarne mogli bi da uđu krajem ove ili početkom sledeće godine.
Za potrebe organizacije vojnog roka izdvojeno je oko 86,5 miliona evra za sledeće tri godine. Za sistem odbrane i bezbednosti predviđeno je oko 2,65 odsto bruto domaćeg proizvoda. Veliki deo sredstava biće uložen u infrastrukturu, opremu i ljudske resurse.
Pripreme u kasarnama i sistemu obuke
Urednik emisije „Dozvolite“, Goran Janićević, naglašava da je povratak obaveznog vojnog roka izvestan. Tačan termin početka još uvek nije precizno određen. Prema njegovim rečima, rekonstrukcija i adaptacija pojedinih kasarni započeta je još tokom prethodnih godina. Radovi na smeštajnim kapacitetima su pojačani, kako bi se obezbedili uslovi za prijem većeg broja regruta.
Uporedo sa infrastrukturnim radovima, ulaže se i u nabavku naoružanja i vojne opreme, s obzirom na to da Srbija duže od deset godina nema redovno služenje vojnog roka, a broj vojnika na dobrovoljnom služenju je znatno manji od broja koji se sada očekuje.
Uloga starešinskog kadra i izazovi novih generacija
Posebna pažnja posvećena je pripremi starešinskog kadra. Kadeti završnih godina Vojne akademije već pohađaju obuke kako bi stekli iskustvo neophodno za rad sa budućim vojnicima. Najmlađi oficiri biće u direktnom kontaktu sa regrutima i preuzeće važnu ulogu ne samo u vojnoj obuci, već i u prilagođavanju mladih životu u vojnom sistemu.
Kako ocenjuju stručnjaci, jedan od najvećih izazova biće prilagođavanje novih generacija strožijem vojničkom režimu. Mladi danas nisu naviknuti na strogu disciplinu, ograničeno korišćenje tehnologije i intenzivne fizičke i tehničke obuke. Sve ovo zahteva dodatno angažovanje starešina i jasnu komunikaciju o pravilima i bezbednosnim procedurama.
Trajanje vojnog roka i rezervni sastav
Vojni rok bi trajao 75 dana. Za taj period planirano je da regruti prođu osnovni nivo vojne obuke, uključujući rad u kasarnama, obuku na poligonima i terenske aktivnosti. Cilj ovog modela služenja vojnog roka, kako navode nadležni, nije samo popuna profesionalnog sastava, nego i podmlađivanje rezervnog sistema.
Planirano je da vojnici i nakon što završe služenje vojnog roka periodično prolaze dodatne obuke u okviru rezervnog sastava, kako bi se održala njihova osposobljenost i spremnost za izvršavanje zadataka.
Širi bezbednosni kontekst
Jačanje odbrambenih kapaciteta zemlje zahteva dugoročan pristup. Da bi se izgradio efikasan vojni sistem, moramo imati obučene kadrove, što zahteva vreme i iskustvo. Cilj ulaganja u vojsku je pre svega odvraćanje od potencijalnih pretnji i očuvanje stabilnosti zemlje.
Prema najavama nadležnih, prvi regruti mogli bi biti iz generacija koje su već evidentirane. Njihova iskustva imaće značajan uticaj na stav javnosti prema povratku obaveznog vojnog roka. Povratak vojnog roka može se protumačiti kao dugoročna strategija Srbije u jačanju odbrambenih kapaciteta ali i osposobljavanju mladih generacija za buduće izazove.
Mišljenja građana Srbije o povratku obaveznog vojnog roka su različita. Dok mnogi smatraju da će ovo ojačati odbrambene kapacitete i disciplinu mladih, drugi su zabrinuti zbog odsustva sa fakulteta, posla ili porodičnih obaveza, te smatraju da je vojni rok gubljenje vremena.
