Narodna skupština Srbije danas je usvojila set izmena i dopuna pravosudnih zakona, na predlog poslanika Srpske napredne stranke (SNS) Uglješe Mrdića. Za zakone je glasalo 138 poslanika, dok je protiv bilo njih 37. Svi amandmani opozicije odbijeni su tokom skupštinske rasprave.
Tokom rasprave koja je trajala više dana, predstavnici vladajuće većine isticali su da će usvojene izmene doprineti efikasnijem i pravičnijem radu pravosudnog sistema. Kako objašnjavaju, cilj reformi je da se unapredi organizacija sudova i tužilaštava, kao i da se ojača njihova uloga u kontroli izvršne i zakonodavne vlasti.
Stavovi opozicije i kritike stručne javnosti
Na drugoj strani, opozicione stranke upozorile su da bi suština izmena mogla biti povećanje političkog uticaja na pravosuđe. Ovo bi dalje, prema njihovoj oceni, ugrozilo nezavisnost sudova i autonomiju javnih tužilaštava. Takođe, iz opozicije su uputili kritike i na činjenicu što su zakoni razmatrani i usvojeni po hitnom postupku, pa nije bilo prostora za šire javne rasprave i konsultacije sa stručnom zajednicom.
Tokom poslednjih meseci u javnosti su neretko iznošene tvrdnje predstavnika vlasti o navodno „otuđenom pravosuđu“ i uticaju „stranih centara moći“. Međutim, za takve izjave nisu ponuđeni konkretni dokazi. Ova retorika dodatno se pojačala nakon nekoliko slučajeva koji su zapaženi u medijima, kada su pokrenute istrage protiv visokih funkcionera i bivših ministara.
Fokus na Tužilaštvo za organizovani kriminal
Posebnu pažnju izazvale su izmene zakona koje se odnose na Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK), koje vodi postupke u predmetima povezanim sa sumnjama na korupciju, uključujući i slučajeve u kojima su osumnjičeni pojedini ministri i funkcioneri vladajuće stranke.
Poslanici vladajuće većine podnosili su amandmane prema kojima bi tužiocima koji su privremeno raspoređeni na rad u drugo tužilaštvo to upućivanje prestalo u roku od 30 dana od stupanja zakona na snagu. Kako ocenjuje deo stručne javnosti, takva odredba mogla bi značajno da utiče na kapacitete TOK-a.
Katarina Golubović iz Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM) podsetila je da su u TOK-u godinama radili tužioci upućeni iz drugih tužilaštava, delom zbog nedostatka kadra. Kako Golubovićeva ocenjuje, primena izmena mogla bi dovesti do usporavanja ili preraspodele ključnih predmeta, naročito onih koji se odnose na visoku korupciju.
Iz Tužilaštva za organizovani kriminal saopštili su da bi usvajanje ovakvih amandmana imalo „teške i dalekosežne posledice po funkcionisanje pravosudnog sistema“. Upozoravaju da bi moglo doći do blokade postupanja u najsloženijim krivičnim predmetima. Kako objašnjavaju, najveću korist od takvog scenarija imali bi okrivljeni u aktuelnim postupcima.
Odgovor predlagača zakona i reakcija Evropske komisije
Predlagač zakona Uglješa Mrdić kategorički je odbacio navode da je cilj izmena slabljenje ili ukidanje TOK-a. Naveo je da su promene usmerene ka većoj transparentnosti i efikasnosti rada pravosudnih institucija. Mrdić je najavio da će zakonska rešenja doprineti boljoj organizaciji sistema i jačanju poverenja građana u pravosuđe.
Na usvojene izmene zakona stigla je i reakcija Evropske komisije, iz koje su poručili da će izvršiti procenu sadržaja novih zakonskih rešenja. U izjavi za N1 iz EK su naveli da bi izmene pravosudnih zakona mogle predstavljati korak unazad u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji.
Iz Brisela ukazuju da su zakoni usvojeni u ubrzanom i netransparentnom postupku, bez konsultacija sa važnim domaćim i međunarodnim učesnicima, uključujući Evropsku i Venecijansku komisiju. Evropska komisija podseća da se od Srbije, kao zemlje kandidata, očekuje jačanje nezavisnosti pravosuđa i autonomije tužilaštva, u skladu sa evropskim standardima.
Iz Evropske komisije dodali su da će, nakon što završe analize razmotriti sledeće korake u odnosu na usvojene izmene.
Ostale tačke dnevnog reda
Osim pravosudnih zakona, poslanici Narodne skupštine Srbije danas bi trebalo da glasaju i o još dvadesetak drugih zakonskih predloga i odluka.
Izvori: N1, BBC.com/serbian, Evropska komisija
