Evropska komisija danas je najavila finansijsku podršku u iznosu 171 milion evra za unapređenje infrastrukture i privatnog sektora u regionu Zapadnog Balkana. Sredstva su namenjena Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Albaniji i Severnoj Makedoniji, a cilj je jačanje održivog rasta, regionalne povezanosti i stvaranje novih prilika za građane i privredu.
Kako je Komisija navela u saopštenju, današnjim finansijskim paketom potvrđuje se da je EU posvećena razvoju Zapadnog Balkana i približavanju partnera evropskim standardima, posebno u oblastima inovacija, energetike i transporta.
Finansijski paket i izvori sredstava
Novi paket podrške obuhvata sredstva iz nekoliko izvora finansiranja EU:
doprinose iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA III) za projekte u Bosni i Hercegovini, doprinose bilateralnih donatora kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) za projekte u Crnoj Gori i sredstva iz Instrumenta za reforme i rast (RGF) za projekte u Albaniji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji.
Marta Kos, evropska komesarka za proširenje, istakla je koliko su ove investicije važne za zemlje koje ih dobijaju:
„Tokom više od dve godine od usvajanja Plana rasta za Zapadni Balkan, kroz Investicioni okvir radili smo na tome da obaveze pretvorimo u dela. Od unapređenja infrastrukture do razvoja poslovanja, ove investicije stvaraju realne mogućnosti za građane i jačaju posvećenost EU održivom rastu i regionalnoj povezanosti.“
Kako EK procenjuje, od ukupne sume 91,8 miliona evra biće uloženo u infrastrukturne projekte u prioritetnim sektorima: digitalizacija, čista energija, transport, ljudski kapital i zaštita životne sredine.
Najvažniji infrastrukturni projekti
Evropska komisija je detaljno predstavila planirane projekte koji će se realizovati po zemljama:
Bosna i Hercegovina:
Projekat prečišćavanja vode za piće i otpadnih voda u više gradova – ovo će poboljšati kvalitet života hiljadama građana. Drugi projekat je podrška obrazovnim institucijama što će se ostvariti kroz renoviranje i modernizaciju škola u skladu sa energetski efikasnim standardima.
Albanija:
U Albaniji je planiran projekat izgradnje širokopojasne infrastrukture za bolju digitalnu povezanost ruralnih i urbanih sredina. Drugi važan projekat je elektrifikacija pruge Drač–Tirana, koja će unaprediti transportni sistem i povezivanje sa regionalnim tržištima, što će doprineti razvoju privrede.
Severna Makedonija:
Prvi projekat za S. Makedoniju je unapređenje sistema prenosa električne energije radi veće stabilnosti mreže, a drugi renoviranje obrazovnih ustanova u skladu sa savremenim standardima energetske efikasnosti.
Crna Gora:
Za Crnu Goru predviđeno je energetski efikasno renoviranje obrazovnih institucija i javnih objekata i razvoj projekata koji poboljšavaju životnu sredinu i podstiču održivi urbanizam.
Osim toga, 2,9 miliona evra namenjeno je za četiri projekta tehničke pomoći u Albaniji i Bosni i Hercegovini. Ovi projekti imaju za cilj da ojačaju kapacitete lokalnih vlasti i privrede za buduće investicije u energiju, vodu, inovacije i istraživanja. Takođe, podići će nivo stručnosti za upravljanje infrastrukturnim projektima.
Podrška privatnom sektoru
Drugi deo paketa, u vrednosti 76,3 miliona evra, opredeljen je za podsticanje privatnog sektora kroz različite programe:
Program Zapadni Balkan napred, koji podstiče inovacije i saradnju u privredi;
Program za mala i srednja preduzeća „Budite zeleni“, fokusiran na ekološke i održive projekte;
Pilot program Mogućnosti Zapadnog Balkana (W-BOND), koji olakšava pristup finansiranju kroz netradicionalne izvore;
Jačanje kapaciteta javno-privatnog partnerstva i uprave u BiH radi efikasnijeg sprovođenja investicija.
Svi gore navedeni programi imaju za cilj da stvore održiv ekonomski ambijent, omoguće lakši pristup finansijama malim i srednjim preduzećima i doprinesu većoj zaposlenosti u regionu.
Zbog čega Srbija nije uključena u paket?
Gijom Mersije, portparol Evropske komisije, objasnio je da Srbija u ovom momentu nije bila uključena jer nisu bila dostupna sredstva iz Instrumenta za reforme i rast (RGF) prilikom pokretanja odobravanja projekata.
„Nakon što je Srbija dobila dodatna sredstva iz RGF-a kroz prvu isplatu, projekti koje je Srbija prijavila i koji su prošli pozitivnu procenu Komisije biće upućeni na odobravanje Upravnom odboru WBIF-a.“
Gijom Mersije je podsetio da su u prethodnoj sednici Operativnog odbora WBIF-a, koja je održana u aprilu 2025. godine, odobrena dva projekta Srbije u sektoru čiste energije: Hidroelektrana Potpeć i Solarno-termalna elektrana Novi Sad, čija je ukupna vrednost 41 milion evra.
Plan rasta za Zapadni Balkan
Pomenuti paket investicija deo je šire strategije EU za Zapadni Balkan, koja uključuje: unapređenje transportne i digitalne infrastrukture, podršku održivoj energiji i čistoj životnoj sredini, podsticanje privatnog sektora i malih i srednjih preduzeća, kao i jačanje regionalne povezanosti i približavanje evropskim standardima.
Evropska komisija naglašava da su ove investicije ključne za stvaranje realnih mogućnosti za građane i privredu u regionu, jer direktno utiču na kvalitet života, zapošljavanje i razvoj lokalnih zajednica.
Oglasila se evropska komesarka
Marta Kos, evropska komesarka za proširenje, istakla je:
„Ove investicije pokazuju koliko EU ozbiljno posvećuje pažnju Zapadnom Balkanu. Ne radi se samo o infrastrukturnim projektima, već i o stvaranju novih prilika za privredu i građane. Naša strategija je da obaveze pretvorimo u dela, a ovi projekti upravo to omogućavaju.“
Izvor: Evropska komisija
