Nekada su roditelji govorili deci: “Uči školu da ne budeš majstor”, jer su se za zanate opredeljivali oni sa slabijim uspehom. Međutim, u međuvremenu se tržište rada u Srbiji potpuno promenilo – sve je manje majstora, što je direktno uticalo na rast cena njihovih usluga. Sada se sve veći broj ljudi sa fakultetskim diplomama odlučuje za zanatska zanimanja, i za to imaju dobar razlog – početne plate majstora neretko idu i do 2.000 evra. Prethodnih godina vladala je velika potražnja za radnicima iz IT sektora, ali ovi poslovi više nisu najplaćeniji.
Najtraženija zanimanja u Srbiji
Kako kaže Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije, najveći deficit na tržištu rada beleži se upravo u zanatskim zanimanjima. Razlog delimično leži u činjenici da današnja deca “neće u majstore”, pa srednje stručne škole upisuju samo učenici sa lošijim uspehom. Velika zarada za zanatlije u inostranstvu drugi je “krivac” što su vodoinstalateri, električari, građevinci, profesionalni vozači, kuvari, i radnici sličnih profila potražili sreću daleko od Srbije. Isti posao tamo rade pod boljim uslovima i za višestruko veću platu.
U Srbiji trenutno najveća potražnja vlada u građevinskom sektoru, elektro i vodoinstalaterskim poslovima, saobraćaju (naročito za profesionalne vozače). Zanati su deficitarni već godinama i taj trend će se nastaviti i u budućnosti, jer je sve manje onih koji se školuju za takva zanimanja.
Šta se dešava sa IT sektorom?
Za razliku od prethodnih godina, kada su stručnjaci u IT sektoru bili jako traženi, danas više ne postoji toliki nedostatak radne snage. Prema analizi tržišta rada, više se ne traže početnici sa kratkim IT kursevima, već stručnjaci koji poseduju dublje tehničko znanje, konkretno iskustvo i jasnu specijalizaciju. Samim tim, opale su i zarade u ovom sektoru.
Miloš Turinski iz Infostuda ističe da je krajem 2022. došlo do „hlađenja“ tržišta, ali ne i do krize. IT sektor nije u krizi – već je sazreo. Ulazak je teži, ali kvalitetni stručnjaci i dalje imaju mnogo prostora za razvoj.
Prema dostupnim podacima, broj oglasa za IT poslove je manji za oko 15 odsto, a najveći pad zabeležen je kod juniorskih pozicija.
Zanati i dalje u velikom deficitu
Dok je IT tržište prošlo kroz optimizaciju, zanatska zanimanja su iz godine u godinu sve traženija. Poslova ima sve više, ali domaćih kadrova nema dovoljno. Zbog toga je Srbija primorana na uvoz radne snage iz inostranstva, pa često vidimo radnike iz Bangladeša, Šri Lanke, Indije, Gane na gradilištima, na plantažama voća i povrća, ali i u javnom gradskom prevozu.
Ono što dodatno ide u prilog zanatima jeste činjenica da su to zanimanja koja ne mogu lako da se automatizuju, nisu ugrožena razvojem veštačke inteligencije, a pritom nude dugoročnu stabilnost i sigurnost onog ko ih obavlja.
Da li je IT i dalje dobar izbor?
IT sektor i dalje može biti dobar izbor, ali više nije univerzalno rešenje za brzu zaradu. Stručnjaci savetuju mladima, ali i svima koji razmišljaju o promeni karijere u 30-im ili 40-im godinama, da pažljivo prate tržište i kombinuju tehnička znanja, digitalne veštine i prethodno radno iskustvo, kako bi što lakše našli svoje mesto na tržištu rada.
Oni koji se bave tehničkim zanimanjima, logistikom, servisima i zanatima danas često mogu zaraditi više od pojedinih ljudi sa visokim obrazovanjem i fakultetskim diplomama.
Srbija bez zakona o zanatstvu
Jedan od velikih problema na koji stručnjaci ukazuju jeste činjenica da Srbija još uvek nema zakon o zanatstvu, kao što je to slučaj sa zemljama u regionu. Takav zakon bi precizno definisao status zanatlija, olakšao njihov poslovni položaj i samim tim doprineo većoj promociji zanatskih zanimanja.
Zanati se sve više prepoznaju kao zanimanja budućnosti, a rad rukama, koji veštačka inteligencija ne može zameniti, kao i konkretne veštine postaju jedna od najpouzdanijih garancija stabilne zarade.
Savet mladima i svima koji razmišljaju o promeni posla
Pre donošenja odluke o izboru zanimanja ili promeni posla, treba sagledati realne potrebe tržišta rada i sopstvena interesovanja. Danas postoji velika potražnja za zanatskim zanimanjima što donosi brži ulazak u posao i mogućnost dobre zarade. Rizik od automatizacije i veštačke inteligencije je sveden na minimum u ovim poslovima. Ulaganje u konkretne veštine i rad rukama za mnoge može biti sigurniji dugoročniji i isplativiji put od oslanjanja samo na formalno obrazovanje.
Izvor: Izjave stručnjaka iz oblasti tržišta rada (Unija poslodavaca Srbije, Infostud)
Javno dostupni podaci o zapošljavanju u Srbiji
