Za suštinske promene u društvu neophodna je temeljna reforma sistema, u kojem, kako ističe prof. dr Miodrag Stojković, falsifikatori diploma i znanja nemaju prostor za napredovanje, već snose odgovornost. U razgovoru za Nova.rs, Stojković – genetičar iz Leskovca i član istraživačkog tima na Harvardu, koji je 2022. godine proglašen najeminentnijim naučnikom iz Srbije prema rangiranju portala Research.com – govori o stanju i perspektivama zdravstvenog sistema u Srbiji.
Na pitanje šta je potrebno da bi zdravstvo u Srbiji funkcionisalo bolje, Stojković ukazuje na duboko ukorenjene probleme koji proističu iz siromaštva države.
„Da nismo više kao država siromašni, jer sve muke, kako u zdravstvu, obrazovanju, nauci… u svim segmentima se rađaju u siromaštvu. Tu najpre mislim na bolju infrastrukturu i opremljenost bolnica, ali i na stalnu edukaciju, mogućnost usavršavanja i bavljenja naučnim radom, pronalaženjem, patentiranjem lekova, opreme, tehnike i tehnologije… Da budemo mi oni koji nudimo, a ne oni koji kupuju zdravlje. Malo država i ljudi može to sebi kompletno da priušti.“
Govoreći o poređenju zdravstvenog sistema u Srbiji sa onima u razvijenim zemljama, Stojković navodi da takva paralela nije jednostavna, jer se radi o različitim modelima sa sopstvenim slabostima.
„Nikako ne mogu da napravim paralelu jer sistemi su različiti. Tamo gde sam radio (Nemačka, Velika Britanija, Španija, Amerika) takođe postoji niz slabosti, bilo da su to nedostatak osoblja, čekanje na termine, skupo privatno zdravstveno osiguranje i usluge, ali nigde nisam video da neko od pacijenata medicinskom osoblju donosi poklone, o novcu da ne pričamo.“
On dodaje da bi unapređenje dijagnostike, prevencije i promocije zdravlja trebalo da bude prioritet, kao i uspostavljanje pouzdanog sistema za rano otkrivanje bolesti, pravovremenu terapiju i rehabilitaciju pacijenata.
„Bilo bi poželjno da bolje funkcionišu dijagnostika i prevencija bolesti time i promocija zdravlja. Bilo bi poželjno da postoji pouzdani sistem ranog otkrivanja i blagovremena identifikacija bolesti, kao i terapija i rehabilitacija, kako bi pacijent imao optimalno lečenje i ako je neophopdno oporavak -rehabilitaciju kako bi se što pre reintegrisao u normalan život. To važi i za lečenje steriliteta i planiranje potomstva, ono što posebno muči našu zemlju – borba protiv bele kuge.“
Na pitanje kako zdravstveni sistem učiniti nezavisnim i zaštićenim od političkih uticaja, zapošljavanja po partijskoj liniji i pritisaka, Stojković odgovara da rešenje vidi isključivo u dubinskim promenama.
„Promene iz korena. Falsifikatori diploma i znanja u takvom sistemu nemaju mogućnosti da napreduju već se kažnjavaju. Drugi predlog nemam. Jer samo tako možemo da stvorimo optimalne uslove za direktan uticaj na mikro nivou tj. na nivou lokalne-mesne zajednice sa inicijativama, organizacijama ili lokalnim projektima kako bi se poboljšala neposredna okolina, a ojačala društvena kohezija.“
On naglašava da je važno jačati uticaj lokalnih zajednica i građana na donošenje odluka, uključujući i pritisak na lokalne političare i institucije.
„Tu spada i uticaj na lokalne političare, gradsku skupštinu – znači direktno formulisanje preporuka, bolje obrazovne i zdravstvene mogućnosti (npr. već u školama). Na taj način se od nečega što je mikro utiče na makro i gradi zdravi funkcionalni sistem gde se samo kvalifikacije vrednuju, a politička pripadnost i pristrasnost javnih institucija koje su u službi čoveka, a ne nekvalifikovanog nečoveka na vlasti.“
Govoreći o najvećim preprekama napretku društva, Stojković kao ključni problem ističe razdor i nejedinstvo.
„Razdor. Nejedinstvo. U mom romanu ’’Zemlja Romeja’’ piše da su se različiti narodi, pa i oni zakrvavljeni složili da zajedno obore turskog medveda. Pa kada ga obore, zajedno oderu i podele krzno. To je bio Prvi balkanski rat.“
On podseća da je do Drugog balkanskog rata došlo upravo zbog nesloge oko podele zajedničkog plena.
„Drugi je bio neophodan jer je neko drugi poželeo veće parče medveđeg krzna. Znači, ako imamo zajedničkog ’’neprijatelja’’ hajde onda da ga i zajedno oborimo. A onda bez medveda u dogovor ili raspravu oko podele. Ali, bez prvog nema drugog (koji ne mora da se desi) i to je ono što mnogi koji žele promene u zdravstvu, obrazovanju, pravosuđu… ne vide. Znači dobri ljudi, fokus je na medvedu, ne odmah na krznu.“
Izvor: nova.rs
