PIO fond se oglasio sa dobrim vestima za penzionere u Srbiji, a starijim sugrađanima prethodno je već saopštena informacija o povoljnijoj prazničnoj potrošačkoj korpi uz određene uslove. Sada je u javnost stiglo i novo obaveštenje koje se tiče mogućih promena i modela u penzijskom sistemu.
Prema procenama, do 2041. godine svaki četvrti građanin Srbije biće stariji od 65 godina. Takvi demografski trendovi, kako je izjavio Nikola Altiparmarkov iz Fiskalnog saveta Srbije, neminovno utiču na potrebu prilagođavanja penzijskog sistema, koji je u ovom trenutku ocenjen kao stabilan i dugoročno održiv.
Kako bi se takva stabilnost zadržala i u budućnosti, Altiparmarkov predlaže uvođenje bonusa za građane koji odluče da rade i nakon navršene 65. godine života, po uzoru na postojeće penale za prevremeni odlazak u penziju. On je naglasio da je analiza sprovedena u skladu sa standardima Evropske unije pokazala da Srbija trenutno ima održiv penzijski sistem, kao i da penzioneri u narednim godinama mogu da očekuju rast realne kupovne moći.
“Analiza je pokazala da ćemo zbog reformi koje smo uspeli da sprovedemo moći da održimo taj odnos prosečne plate i penzije preko 40 odsto u narednih od 20 do 25 godina. Tamo od 2050. godine onda taj odnos pada, ali ne drastično, na nekih 38-39 odsto” – izjavio je Altiparmakov za RTS.
Prema njegovim rečima, pomenuta studija ukazuje da trenutno ne postoje nagomilani problemi u penzijskom sistemu. On smatra da su reforme sprovedene 2003. godine, zatim 2014. i 2019. godine, kada je vraćena i unapređena takozvana „švajcarska formula“, obezbedile finansijsku stabilnost sistema.
Na promene u penzijskom sistemu dodatno utiče i ubrzano starenje stanovništva, a procene govore da će do 2041. godine svaki četvrti stanovnik Srbije imati više od 65 godina.
“Za razliku od ekonomije, demografija je u velikom meri zakucana u narednih tri, četiri, pet decenija. Upravo zato se rade ove vrste analiza, da se vidi šta demografija donosi penzijskom sistemu i na koji način utiče. Svakako, demografsko starenje Srbije predstavlja finansijski pritisak na penzijski sistem, ali ono što treba znati jeste da Srbija u tom slučaju nije izuzetak” – kaže Altiparmakov.
Izvor: espreso.co.rs
