Jovo Maksić, istaknuti glumac, detinjstvo je proveo u mirnom seoskom ambijentu podno planine Dinare, u selu Plavno, nadomak Knina. Odrastanje u takvom okruženju obeležili su sloboda i bezbrižnost koje, kako ističe, može pružiti samo život na selu, dok je njegov otac bio sveštenik.
Ime je dobio po bliskom kolegi svog oca, što, kako se navodi, govori o posebnoj vezi i poštovanju koje je postojalo među ljudima iz njihovog okruženja.
Glumac je otac dvoje dece, ćerke Isidore i sina Rastka, a često naglašava da mu je porodica na prvom mestu. Sa ponosom govori o svojoj deci, ističući da su veoma lepo vaspitana. “Oženio sam se sa 24 godine. Bio sam na trećoj godini Akademije, dete je bilo na putu i pokojni profesor Bajčetić se zabrinuo i rekao: “Ti moraš od nečeg da živiš”, priseća se glumac.
U susret njegovoj situaciji izašla je Akademija, omogućivši mu da potpiše svoj prvi ugovor sa pozorištem u Vršcu, gde je dobio status stipendiste. Upravo tamo ostvario je i svoju prvu profesionalnu premijeru, 1. oktobra 1996. godine – datum koji pamti i po još jednom važnom događaju u životu, jer je tog dana rođena njegova ćerka Isidora.
Sinu je dao ime po Rastku Lupuloviću, ocu Ilarionu, koga opisuje kao jednog od najčistijih i najuticajnijih ljudi u svom životu. “Nije mi bilo čudno kada se zamonašio, on je tako čista duša da svako pred njim može samo da se postidi. Imao je veliki uticaj na mene, i ako ima nešto dobro, ima u meni. To je njegova zasluga”, dodaje Maksić za Novu.
Izvor: mondo.rs
