Kada je pre 17 godina tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio da će Srbija postati „rupa na skupocenom persijskom tepihu“ koji simbolizuje Evropsku uniju, malo ko je mogao da pretpostavi da će se ta metafora u potpunosti obistiniti upravo tokom vladavine Aleksandra Vučića. Danas je Srbija dalje od Evropske unije nego ikada ranije, a postaje sve očiglednije da je tvrdnja o članstvu u EU kao strateškom cilju bila jedna od najvećih obmana aktuelne vlasti.
Srbija kraj 2025. godine dočekuje bez otvaranja klastera 3, što znači da ni tri nova pregovaračka poglavlja, koja bi makar simbolično približila zemlju Evropskoj uniji, nisu otvorena. Pokušaji da se ovaj klaster aktivira traju još od 2021. godine, bez ikakvog konkretnog pomaka.
Istovremeno, obeležena je i godina u kojoj je Evropski parlament u Strazburu usvojio jednu od najoštrijih Rezolucija o Srbiji do sada. U dokumentu koji sadrži 31 tačku, vlasti u Beogradu pozvane su da do kraja rasvetle okolnosti pada nadstrešnice u Novom Sadu, procesuiraju odgovorne i pruže punu podršku studentskim protestima. Kamp u Pionirskom parku, poznat kao Ćacilend, označen je kao nelegalan, dok je posebna zabrinutost izražena zbog uključivanja osoba sa kriminalnom prošlošću u organizaciju antiprotesta koje sprovodi vladajuća stranka. Dodatno, Evropska komisija je u svom izveštaju ocenila da Srbija beleži ozbiljan pad u oblastima vladavine prava, slobode medija i borbe protiv korupcije, uz konstataciju da su institucije praktično pod partijskom kontrolom.
Kako je nestao san o Srbiji u Evropskoj uniji
Za relativno kratak period urušena je ideja Srbije čiji je strateški cilj članstvo u Evropskoj uniji – cilj koji se godinama ponavljao u političkom diskursu vlasti.
Današnju poziciju zemlje možda najpreciznije oslikava upravo izjava Tomislava Nikolića iz vremena kada još nije bio na vlasti, a kojom je Srbiju opisao kao crnu rupu unutar Evropske unije.
“Jeste li nekad videli skupoceni persijski tepih izatkan od zlata, al’ samo ima jednu rupu? E ta rupa u Evropskoj uniji, to ćemo biti mi!”, rekao je 2007. godine tadašnji zamenik predsednika Srpske radikalne stranke. Pristupni pregovori Srbije sa EU započeti su sedam godina kasnije, u trenutku kada je Nikolić već bio predsednik države.
Od tada do danas otvorena su 22 od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja. Međutim, tokom čitavog tog perioda, a naročito od početka rata u Ukrajini 2022. godine, Srbija odbija da se u potpunosti uskladi sa spoljnom politikom Evropske unije. Tome doprinose i sporni potezi vlasti, poput prisustva Aleksandra Vučića vojnoj paradi u Moskvi ili odlaska potpredsednika Vlade Aleksandra Vulina na samit BRIKS-a, koji se održava pod pokroviteljstvom Rusije.
Uprkos svim navedenim činjenicama, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i dalje tvrdi da su odnosi sa Evropskom unijom jedan od ključnih stubova spoljne politike zemlje i da članstvo u EU ostaje strateški cilj Republike Srbije.
Izvor: nova.rs
