Serija „Tvrđava“ izazvala je snažne reakcije i brojne emocije kod publike širom Balkana, a glumac Slaviša Čurović otkrio je da snimanje ovog projekta nimalo nije bilo jednostavno.
Čurović, koji u seriji tumači jednu od glavnih uloga – Cvareta, oca glavne junakinje Darije – oglasio se nakon što je pogledao prve epizode. U emotivnoj objavi osvrnuo se na ceo proces nastanka serije.
“Jednom kad se budem osvrnuo na ceo ovaj grandiozan, umetnički besprekoran projekat, reći ću hvala svima, i Milošu Avramoviću, Saši Hajdukoviću, Tatjani Žeželj, Starčeviću, hvala Kolji Pejakoviću, Dariji Vučko, Zrnićkoj, Friganović, Mićović… svima, da ne nabrajam. Marku Kovačeviću i Stevanu Katiću onoliko, jer bez njih ne bismo snimali u Nikšiću” – napisao je glumac, pa nastavio:
“Onda ću reći koliko smo se oznojili i koliko sam dana proveo viseći na telefonu da bih objasnio zašto treba i valja da se snima u Nikšiću, koji sam predložio iz svog stalnog ubeđenja: “Uradi nešto za Crnu Goru!” To su sati poziva, ispitivanja, totalnog mraka u komunikaciji, dani neizvesnosti kakvu ne pamtim, dani objašnjavanja da je ovo serija o ljubavi i raspadu SFRJ, a ne pamflet neke budale… Strah, strah i amaterizam svuda uokolo, a mi u vihoru priprema…”
Glumac je istakao da je dao značajan doprinos producentima kako bi se snimanje realizovalo u Nikšiću, koji u seriji „glumi“ Knin.
“Ne bih o kome se radi, svi sve znaju po Crnoj Gori ko je odlučivao i kako i kojom brzinom… Dani larme dukljanske na Marka Kovačevića, natpisi o četništvu, zaletanje na mene ispred Onogošta od ostrašćenih momaka dukljanske provinijencije, preživeti u gradu moje majke i oca da se izgovara “posrbice”, meni koji nemam drugi greh sem što sam Srbin. Na njihovu nesreću, i uspešan Srbin zbog svog dara da radim uvek u skladu sa najvećim očekivanjima svaki posao. Uz odgovornost za posao, sa krajnjom posvećenošću. I brzoga, nekad i prebrzoga jezika… Takve i pameti, često na svoju štetu… ali bez zle misli…”
Čurović je naveo i da vrata za snimanje nisu svuda bila otvorena.
“Bili su to dani kada me zovu i moli ko me već moli: “Ne snimajte u crnogorskim školama, naljutiće se zvanična Hrvatska.” Dotle je išlo. Četiri sata telefonskog ubeđivanja da snimamo seriju, a ne reklamu za rat… Ne vredi. Ne može u školi… idemo dalje, opet, i opet, i iznova. Dani kada moram preko najvažnijih ljudi u zemlji dolaziti do odgovornih za potpise dozvola, koje stižu kad je već nada izgubljena, jer Katić i Kovačević, retko dobri ljudi i gradonačelnici, shvataju šta je ovo i kakva je prilika”.
Na kraju se osvrnuo i na uspeh koji je serija ostvarila kod publike.
“Znam moju Crnu Goru, uspeh se ne oprašta nikako. Digli smo standarde svega, napravili 11 epizoda za antologiju i išlo je u isto vreme na RTS i RTCG. Prvi put posle skoro 30 godina. I opet će, sasvim drugi projekat – ljubavni iz sadašnjosti – zasijati, sniman u Herceg Novom ove godine, a biće prikazan sledeće. Ovoga puta je bilo brzo, nije Knin, Herceg Novi je. Jer da nas ima i da umemo, snimalo bi se svake godine po deset projekata iz svih zemalja kod nas. Ne bih ja sam vukao kao konj bez ikakvog interesa sem da Crna Gora dobije znanje o kulturi. Ovako ostaje da čekamo to znanje, da dođe na red. A ono, to čekanje, u crnogorskim uslovima traje mnogo dugo. A još nekad ćemo pričati o ovome nadugo i polako… Ponosan sam na “Tvrđavu” i moje drage kolege sve do jednoga” – zaključio je Čurović.
Izvor: telegraf.rs
