Nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno najavio mogućnost skraćivanja školskih časova u cilju efikasnijeg rada, Telegraf.rs razgovarao je sa ministrom prosvete Dejanom Vukom Stankovićem, koji je objasnio detalje predložene promene i kada bi ona mogla da bude razmatrana. O ovoj temi govorio je i predsednik Foruma srednjih stručnih škola, Milorad Antić, koji je izneo svoj stav o tome da li je ovakva reforma korisna, kao i sopstveni predlog koji bi, kako tvrdi, bio manje rigorozan, a jednako efikasan.
Podsetimo, Vučić je ranije naglasio da cilj skraćivanja časova nije da učenici manje vremena provode u školi, već da budu koncentrisaniji. Prema rečima ministra Stankovića, u Ministarstvo još uvek nije stigao zvaničan predlog, ali on smatra da ideja nije loša i da, kako kaže, „nije rđava i da pije vodu“.
Ministar je pojasnio da tek nakon što predlog bude zvanično prosleđen i analiziran, Ministarstvo može izneti svoj stav. Do tada, naglašava, inicijativa se posmatra kao početna ideja o kojoj treba razmišljati. Objasnio je i da su reforme obrazovnog sistema nužne, te naveo oblasti u kojima je promena najpotrebnija: pristup učenicima, sadržaji nastave, modernizacija kurikuluma, ocenjivanje, kao i vremensko trajanje boravka dece u školi.
Ukazao je da bi eventualno skraćivanje časova najpre moglo da bude sprovedeno kao pilot projekat, koji bi se potom postepeno širio. Kako ističe, implementacija reformi u obrazovanju uvek ide korak po korak i zahteva praćenje efekata.
Ipak, Stanković nije mogao da precizira kada bi učenici mogli da očekuju bilo kakve promene, dodajući da će javnost biti obaveštena čim predlog bude stigao, detaljno razmotren i ocenjen.
U razgovoru za Telegraf.rs, Milorad Antić iz Foruma srednjih stručnih škola izneo je mišljenje da umesto rigoroznog skraćivanja časova treba raditi na unapređenju sadržaja nastave i boljeg prilagođavanja potrebama učenika. Kako kaže, fokus bi trebalo da bude na praktičnom, funkcionalnom znanju, savremenim metodama rada i uključivanju stručnih institucija poput Akademije nauka i Nacionalnog prosvetnog saveta.
Antić ističe da sama promena trajanja časa ne može biti cilj: deca treba nešto da nauče i da steknu primenljiva znanja. Kao alternativu predlaže ograničavanje broja učenika u odeljenjima — najviše 25 u gimnazijama i 20 u stručnim školama, naročito u trogodišnjim zanatskim smerovima. Podseća i da u Finskoj, koju smatra najboljim primerom obrazovnog sistema, čas i dalje traje 45 minuta.
Izvor: telegraf.rs
