Nafta i gas, ključni pokretači srpske privrede, ponovo su se našli u središtu geopolitičkih tenzija. OFAC licenca, neophodna za nastavak snabdevanja rafinerije u Pančevu i time za stabilan rad NIS-a, i dalje nije izdata, ostavljajući utisak da je njen status „zaglavljen“ u Vašingtonu. Ovakav zastoj mogao bi imati ozbiljne posledice – po državu, privredu i hiljade zaposlenih.
U ovu situaciju nije umešan samo Vašington; i Moskva ima značajnu ulogu. Zbog sankcija i blokiranih računa, ruska strana ne može da proda imovinu, pa rafinerija u Pančevu, važna za energetsku bezbednost Srbije, postaje svojevrsan „teret“. Dok Gazprom beleži godišnji profit od 14,8 milijardi dolara, NIS-ovih 153 miliona evra deluje zanemarljivo. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić jasno je naglasio:
– Nedvosmisleno je da Rusi ne žele da prodaju NIS, i nije novac u pitanju već politika, što će rezultirati prestankom rada rafinerije. Oni gube dnevno 370.000 evra dok rade ovako, i njihova je stvar kada žele da ugase rafineriju. Mi smo dozvolu za gašenje dali jer nema promena odluke iz Vašingtona.
Zbog nedostatka sirove nafte, rafinerija se prebacuje iz toplog režima u hladnu cirkulaciju, što znači da se pogoni zaustavljaju. Stručnjaci ističu da ovakav režim nije jednostavan i zahteva velika ulaganja:
– Nijedna moderna rafinerija ne može da radi na 10% kapaciteta. Ispod tehničkog minimuma procesi postaju nestabilni, katalizatori se oštećuju, a proizvodnja može postati ekološki rizik – objašnjava Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku.
Željko Marković navodi da postoje dva tipa konzerviranja: jedan koji omogućava brzi povratak u radni režim i drugi, potpuno gašenje, koje može trajati duže od četiri meseca i ugroziti celokupno poslovanje, uključujući račune i potencijalni rizik od stečaja.
Ekonomista Vladimir Vasić dodaje:
– Ćutanje OFAC-a otvara mogućnost sekundarnih sankcija. Ako država ne preduzme mere, NIS bi mogao da se nađe u situaciji da poverioci traže svoja potraživanja kroz stečaj. To bi direktno ugrozilo radna mesta i energetski sistem zemlje.
Trenutno oko 2.700 zaposlenih u Rafineriji i Petrohemiji nastavlja sa radom primenjujući standardne procedure za planske obustave. Deo radnika će uskoro morati da iskoristi preostale godišnje odmore, nakon čega može uslediti i prinudni odmor. Ukupno, više od 13.000 zaposlenih u NIS-u nalazi se pod potencijalnim rizikom, dok bi ekonomske posledice mogle pogoditi i građane i privredu Srbije.
Sve češće se spominje i mogućnost nacionalizacije ruskog vlasničkog udela u NIS-u. Prema mišljenju stručnjaka, ovo bi moglo predstavljati način da Srbija zaštiti svoje interese i osigura energetsku i ekonomsku stabilnost, uprkos geopolitičkim pritiscima.
– Gašenje rafinerije preti da ugasi ne samo proizvodnju, već i stabilnost čitavog sektora. Država mora da reaguje odlučno, po potrebi i nacionalizacijom, kako bi zaštitila svoje interese – zaključuje Vasić.
Izvor: telegraf.rs
