Prevoz dece-sportista na utakmice i turnire kombijem, uz pomoć njihovih trenera ili članova uprave kluba, nije neobičan slučaj. Međutim, poslednji takav prevoz imao je tragičan ishod. Ovaj način prevoza nije precizno regulisan zakonskim aktima, što znači da kombi može da vozi bilo ko ko ima vozačku dozvolu B kategorije, bez obzira na to ko su putnici.
Teška saobraćajna nesreća na autoputu Novi Sad-Beograd, u kojoj je nastradao 16-godišnji član beogradskog džudo kluba „Partizan“, otvorila je pitanje o tome ko i na koji način prevozi decu u sportskim klubovima. Osnovno pitanje je da li kombi, kao prevozno sredstvo, spada pod Pravilnik o načinu obavljanja organizovanog prevoza dece („Službeni glasnik RS“, br. 52/2019 i 61/2019). Kako za *Blic* objašnjava pomoćnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja, Mirko Koković, ovaj Pravilnik se odnosi na prevoz dece autobusima, a ne kombijima.
„U konkretnom slučaju, lica koja su učestvovala u nesreći nisu bila prevožena autobusom, već kombijem. Član 7. Zakona o bezbednosti saobraćaja (ZOBS) definiše kombi kao putničko vozilo sa najviše 9 mesta za sedenje, uključujući i vozačevo mesto, što je slučaj i sa ovim vozilom“, objašnjava Koković. Ukratko, Pravilnik se ne odnosi na vozilo koje je učestvovalo u ovoj nesreći.
Ovo znači da kombi, u kojem se nalaze deca, može da vozi svaki vozač sa B kategorijom vozačke dozvole, što potvrđuje i sagovornik. „Za ovu vrstu vozila dovoljna je vozačka dozvola B kategorije, pa možemo prevoz kombijem smatrati ekvivalentnim prevozu u putničkom automobilu, u kojem može da stane maksimalno pet osoba, uključujući vozača“, dodaje Koković.
Govoreći o nesreći u kojoj je život izgubio mladi džudista, Koković naglašava da su tri faktora koja utiču na svaku saobraćajnu nezgodu – čovek, vozilo i okolina. Kako kaže, bilo koji od tih faktora može biti uzrok nesreće dok istraga ne pokaže tačan razlog.
„Vožnja od Budimpešte do Beograda traje oko četiri sata, što nije mnogo ako je vozač pravio pauzu nakon dva sata. U tom slučaju, uzrok nesreće ne bi trebalo pripisivati umoru vozača. Zbog kašnjenja aviona, putnici su krenuli kasno u noć, pa je naš savet da noćnu vožnju izbegavaju kad god je to moguće“, objašnjava Koković.
Kao dodatni problem, Koković ističe da kombiji ne poseduju tahograf, uređaj koji automatski beleži brzinu, pređeni put, vreme vožnje i odmora vozača. „Tahograf povećava bezbednost u saobraćaju, smanjuje nesreće izazvane umorom vozača i omogućava kontrolu radnog vremena“, kaže Koković.
Nažalost, praksa pokazuje da nije retkost da mladi sportisti, naročito iz manjih klubova, putuju kombijima na takmičenja. To je često posledica nemogućnosti da se primeni strogi Pravilnik o organizovanom prevozu dece zbog troškova.
„Jednom smo išli na turnir u Kosjerić sa dva kombija i shvatili da je to ozbiljan rizik jer jedan od kombija nije imao sve sigurnosne pojaseve, pa trećina igračica nije bila vezana. Od tada, bez obzira na udaljenost, uvek angažujemo profesionalnog autobuskog prevoznika. Iako prevoz košta 125 dinara po kilometru, ni da je deset puta skuplje ne bi bilo mnogo“, kaže član uprave jednog kluba iz Valjeva.
Nažalost, mnogi sportski klubovi, pre svega zbog visokih troškova, umesto autobusa angažuju kombije. „Ako bismo se pridržavali zakona o prevozu dece, troškovi bi se udvostručili. Na primer, za turnir u Mađarskoj, osim troškova smeštaja i kotizacije, prevoz autobusom bi nas koštao dvostruko više nego kombijem“, objašnjava sagovornik iz jednog beogradskog kluba.
Koković naglašava da je bezbednost u saobraćaju, naročito kada su u pitanju deca, najvažnija. „Bezbednost mora biti prioritet, čak i po cenu odlaganja putovanja. Bitno je i ko je vozač kome poveravamo decu“, zaključuje on.
Dodaje da se trenutno radi na novom Zakonu o bezbednosti saobraćaja, koji bi mogao da uključuje i aspekte ovakvih nesreća. „Ova nesreća bi mogla uticati na sadržaj novog zakona, čije usvajanje očekujemo tokom sledeće godine“, rekao je Koković.
Izvor: blic.rs
