Za 57.000 dinara mesečno, korisnici doma za osobe s invaliditetom u Zemunu dobijaju suvu hranu, obavljaju nuždu u prljave guske i lopate, a kupanje koje je bilo organizovano jednom nedeljno sada više ne postoji. Njihovi cimeri su bube i miševi, dok negovateljice i medicinski tehničari, koji obavljaju izuzetno težak posao, masovno daju otkaze. Nadležni ne odgovaraju na njihove apela – niko ne reaguje na pozive stanara doma. Ovaj dom, koji je pod socijalnom zaštitom države, kažu korisnici, jedini je ovakvog tipa u Srbiji, ali se nalazi u katastrofalnom stanju.
Udruženje stanara Doma za odrasla invalidna lica u Zemunu poslalo je pismo resornom ministarstvu i ministarki Milici Đurđević Stamenkovski, kao i kabinetu predsednika Srbije. Iako su pisma poslata krajem septembra, odgovor nisu dobili.
Portal N1 se obratio upravi doma sa pitanjima vezanim za situaciju, a odgovor je stigao nakon podsećanja, kada su savetovali da se obratimo nadležnom Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Ni odatle odgovori nisu stigli.
Korisnici doma navode da je dom postojao 27 godina i da je, kako kažu, jedini dom ovog tipa u zemlji. Ipak, poslednjih godina konstantno propada. “Do sada smo nekako opstajali, ali sada je situacija postala kritična. Stanari doma imaju teške dijagnoze kao što su multipla skleroza, cerebralna paraliza, mišićna distrofija, amputacije nogu, paraplegija i kvadriplegija. 98% korisnika je na invalidskim kolicima i većina zavisi 100% od tuđe pomoći”, piše u pismu.
Stanovnici doma ističu da je trenutna situacija “katastrofalna”. Problemi sa brojem radnika su postojali i ranije, ali sada su dosegnuli maksimum. U ovom trenutku, dom ima samo tri negovateljice i pet sestara, zbog bolovanja i nepopunjenih radnih mesta. Sestre i negovateljice su iscrpljene, a adekvatna zamena se ne nazire. “Živimo u javnoj ustanovi u katastrofalnim uslovima”, navode.
Glavni problem je nega korisnika, koji su primorani da stalno leže ili sede zbog nedostatka pomoći. “Zbog teških dijagnoza, korisnici su podložni otvaranju rana, a ne mogu da sede po ceo dan u kolicima ni da leže u krevetu bez adekvatne pomoći”, objašnjavaju korisnici.
Kupanje koje je bilo organizovano jednom nedeljno, sada je ukinuto, jer zbog manjka kadra, nema ko da obavlja ovu aktivnost. Takođe, higijeničari odbijaju da čiste guske i lopate, koje postepeno postaju nehigijenske i bacaju se kad “pocrne”.
Problemi sa štetočinama poput buba i miševa su učestali, a uprava tvrdi da se prostor prska samo jednom u šest meseci, što nije dovoljno da se reše problemi sa insektima.
Kvalitet hrane je takođe značajno opao, a kuhinjski radnici su nedovoljni. “Beli hleb nije dostupan već pet godina, a čorba se kuva najviše dva puta godišnje”, navode stanari. Ishrana se sastoji uglavnom od suve hrane i konzervi.
Kućna nega je minimalna i nedovoljna. Cena boravka u domu je 57.000 dinara mesečno, a korisnici dobijaju samo 7.500 dinara za dodatne životne potrebe, što nije dovoljno ni za osnovne terapije koje nisu pokrivene od strane države.
Jedna od korisnica doma opisuje svakodnevni rad negovateljica, koje pomažu korisnicima sa različitim potrebama, ali i u kuhinji. Pored toga, zbog nedostatka portira, sigurnost doma je ugrožena. Često se dešavaju krađe, a korisnici su odgovorni za obavljanje poslova koje ne mogu adekvatno obaviti.
Stanari doma dodaju da su, uprkos stalnim žalbama, suočeni sa ignorisanjem svojih problema. U poslednjih 10 godina, čak pet ministara za socijalnu zaštitu je promenjeno, ali nijedan nije lično posetio dom i pitao korisnike za njihove probleme.
Situacija se dodatno pogoršala nakon što su dva člana medicinskog osoblja dala otkaz zbog preopterećenja poslom.
Izvor: n1info.rs
