Sankcije koje su uvedene Naftnoj industriji Srbije (NIS) izazvale su snažne emotivne reakcije u javnosti, podsećajući mnoge građane na teške slike iz devedesetih — kada se gorivo prodavalo u plastičnim flašama, a metalni kanister bio sastavni deo svakog domaćinstva.
Iako su mišljenja o posledicama sankcija podeljena, saglasnost postoji u oceni da će one nesumnjivo uticati na srpsku ekonomiju, kao i na snabdevanje naftom i derivatima. Ipak, stručnjaci navode da se dramatični scenariji iz vremena režima Slobodana Miloševića verovatno neće ponoviti.
Jedni upozoravaju da će najveći udar biti na cenu goriva, dok drugi smatraju da bi moglo doći do čitavog niza lančanih efekata koji bi pogodili celu privredu. Predviđaju se pad prihoda, rast cena, pa čak i porast crnog tržišta, piše Dojče vele (DW).
Mađarska kompanija MOL najavila je povećanje isporuka nafte Srbiji, ali je naglašeno da to najverovatnije neće u potpunosti nadomestiti dosadašnje količine koje su stizale preko Hrvatske.
Zalihe su ograničene
Vlasti su saopštile da postoje zalihe sirove nafte za svega nekoliko meseci. Istovremeno, postavlja se pitanje zašto je srpska strana pasivno dočekala razvoj situacije, budući da su upozorenja o mogućim sankcijama postojala mesecima unazad.
DW ocenjuje da je umesto blagovremenog reagovanja na ovaj strateški problem, pažnja vlasti bila usmerena na represiju nad studentima i građanskim aktivistima.
Strategija “neće valjda”
„Mislim da se i ovog puta vlast odlučila za strategiju ‘neće valjda’“, kaže za DW Milan Ćulibrk, urednik nedeljnika Radar.
„Svaki put kada je taj rok produžavan mi smo saznali da se ništa nije dešavalo u međuvremenu, i evo sada saznajemo da imamo rezerve sirove nafte da rafinerija radi do kraja meseca, i da ne znamo šta će biti posle toga. Možda se očekivalo da će Rusi pristati da prodaju svoj deo, ali mislim da je od početka bilo jasno da to neće uraditi, dok su Amerikanci jasno stavili do znanja da očekuju da se ruski udeo u NIS potpuno ukine”, upozorava Ćulibrk.
Guranjem problema pod tepih
Ekonomista Saša Đogović ukazuje na nedostatak jasne spoljne politike:
„To je sada već ustaljena praksa režima u Srbiji da probleme guraju pod tepih, i da očekuje da će se kupovinom vremena oni nekako sami rešiti“, kaže on za DW.
„Suštinski je problem što Srbija nema jasnu spoljnu politiku. Sada taj manipulativni prostor više ne postoji. Rusiji je NIS služio kao jedna dobra finansijska baza za njihove bezbednosno-političke operacije i za medijsku propagandu na području Balkana. Zbog toga ona i ne želi da proda NIS, jer je on važno sredstvo hibridnog rata, a Srbija je dobila šansu da se iščupa iz tog čvrstog ruskog zagrljaja, ili da ostane u ovom položaju koji šteti građanima i privredi ove zemlje“, kaže Đogović.
Nacionalizacija kao poslednja opcija
Predsednik Aleksandar Vučić nacionalizaciju NIS-a označava kao krajnju meru. U međuvremenu, Milan Ćulibrk upozorava na mogući scenario:
„Može se očekivati sve više cisterni na putevima Srbije iz raznih susednih zemalja. Dodatni problem je što Srbija još uvek nema gasni aranžman i to joj dodatno vezuje ruke da nešto uradi bez pristanka Rusije, jer ide zima a gas nam je preko potreban. Tako je Vučić, koji se hvali prijateljstvom sa svetskim liderima, od jednih dobio sankcije, drugi te sankcije nisu sprečili, a od Brisela je dobio smanjenje kvota za izvoz čelika od čega će nas tek boleti glava“, napominje Ćulibrk.
Đogović dodaje da bi neizvesna energetska situacija mogla ugroziti i postojeće investitore, a još više obeshrabriti nove:
„Pitanje je sada da li će Srbija štititi svoje interese, ili interese neke druge strane, jer vi ćete sada imati problem i sa postojećim investitorima, a kamoli sa investitorima koje bi tek trebalo da privučete u situaciji kada imate nesigurno stanje sa snabdevanjem energentima”.
Nakon najava iz Hrvatske da postoji interesovanje za kupovinu NIS-a, usledila je reakcija predsednika Srbije:
„To je jedna detinjasta izjava, koja bi trebalo da pokaže neku moć i bogatstvo, a pri tome je Srbija u ćorsokaku i čeka nekakav ishod pregovora Rusa i Amerikanaca“, ocenjuje Ćulibrk.
Đogović dodaje:
„Hrvatska se uvek uključuje kada je potrebno uticati na rejting, i to je postala neka vrsta rutine. Ali, ako pričamo o situaciji da se Rusi odluče na prodaju svog dela, prva bi tu zainteresovana trebalo da bude Srbija. Svakako da značajan deo poslovanja JANAF-a zavisi od poslovanja NIS-a, i nije ništa sporno da izrazi interesovanje za kupovinu određenog broja akcija. To bi čak bila dobra sinergija, jer bi mogla dovesti do nešto niže cene transporta, i tu bi umesto ovih emotivnih momenata trebalo racionalno razmišljati”.
Rusija ne odustaje, ali šta ako goriva nestane?
Ruski ambasador Aleksandar Bocan Harčenko poručio je da je NIS spreman za sankcije i da Rusija neće napustiti Srbiju.
Milan Ćulibrk, međutim, upozorava na mogućnost zatvaranja rafinerije:
„Rusi su spremni da stave ključ u bravu rafinerije u Pančevu, i da to traje dok traju sankcije. Oni su na to spremni, ali ja pitam da li su potrošači u Srbiji spremni da nakon četiri meseca odu na pumpu a tamo nema goriva. Ne plašim se stoga ja za njih, jer postoje pretpostavke da oni to ne bi prodali ni za deset puta veći novac nego što su uložili u NIS. Pitanje je sada za vlast šta će da uradi ako se nakon tog perioda ispostavi da ne može da obezbedi ni polovinu potreba za domaću industriju i građane”.
Za kraj, Đogović zaključuje:
„Čitava situacija pokazuje krah spoljne politike Srbije, čiji je jedini cilj bio da se što duže ostane na vlasti, da se ne dira uspostavljeni sistem vrednosti, da nema nekih oštrih kritičkih tonova iz EU i Amerike, a da se sa druge strane otvori prostor Rusiji za bezbednosno, energetsko i medijsko delovanje. Na taj način smo se sve više udaljavali od evropskih standarda, i interesi Srbije su pri tome postali potpuno sporedni”, kaže Đogović za DW.
Izvor: n1info.rs
