Halid Bešlić rođen je 20. novembra 1953. godine u zaseoku Vrapci, nedaleko od grada Knežine, u opštini Sokolac. Detinjstvo je proveo na obroncima planine Romanije, uz sreću, mir i bezbrižnost koje je često pominjao.
Njegov otac Mujo, koji je upravljao šumskim gazdinstvom i bio zaposlen u vojsci, preminuo je 1. aprila 2016. godine u 83. godini, u sarajevskoj bolnici. U tom trenutku Halid je bio na američkoj turneji, ali je uspeo da stigne na dženazu, koja je održana u selu kod Olova, gde je Mujo živeo od početka rata u BiH 1992. godine. Halidova majka Behara bila je domaćica.
Bešlić je završio tesarski zanat i višu školu za poslovođu.
Muzikom se bavio još od mladosti, inspirisan muzičkom tradicijom s majčine strane. Nastupao je na školskim i lokalnim priredbama, a učestvovao je i u kulturno-umetničkim društvima, od kojih je najviše vremena proveo u KUD-u „Zijo Dizdarević”.
Nakon odsluženja vojnog roka u Jugoslovenskoj narodnoj armiji, gde je pevao u vojnom orkestru, preselio se iz Knežine u Sarajevo i počeo da nastupa po lokalnim restoranima. Njegova prva muzička izdanja – osam singlova snimljenih između 1979. i 1982. godine – objavio je Diskoton, a prvi studijski album „Sijedi starac” izašao je 1981. godine, takođe u izdanju iste kuće.
Do 1984. godine stekao je široku popularnost zahvaljujući pesmama „Neću, neću dijamante” i „Budi uvijek sretna”, koje su se slušale širom tadašnje SFRJ.
Tokom 1980-ih godina izdao je osam albuma, sa hitovima poput „Vraćam se majci u Bosnu”, „Sjećam se”, „Hej, zoro, ne svani” i „Eh, kad bi ti”.
U 2000-im i 2010-im godinama nastavio je uspešnu karijeru. Na albumu „Prvi poljubac” iz 2003. godine nalazi se istoimeni hit. Pesma „Miljacka”, nazvana po poznatoj reci, objavljena je na albumu „08” iz 2007. godine, dok su numere „Štiklom o kamen” i „Kad zaigra srce od meraka na Romaniji” deo albuma iz 2013. godine.
Tokom karijere snimio je ukupno 18 albuma, više od 200 kompozicija, i održao veliki broj koncerata u zemlji i inostranstvu.
Porodica i ljubavni život
Ljubav svog života, suprugu Sejdu, Halid je upoznao u vreme kada je snimao svoj prvi singl. U tom periodu, Sejda je radila u fabrici čokolade, ali je uskoro odlučila da napusti posao kako bi se u potpunosti posvetila porodici.
Zajedno su dobili sina Dina. Halid je često isticao koliko mu znači porodična podrška, posebno Sejdina uloga:
„Sejda je bila ne samo moja supruga, već i oslonac, temelj porodice, i da nas jedino smrt može razdvojiti.”
Njihova želja da prošire porodicu ostala je neostvarena zbog zdravstvenih problema:
„Operacija tumora je Sejdi uskratila mogućnost da ponovno postane majka, bili smo užasno tužni zbog toga” – rekao je Halid jednom prilikom.
Godina 2014. bila je prekretnica u njegovom životu – postao je deda. Njegov sin Dino i snaja Mahira dobili su blizance – devojčicu Lamiju i dečaka Belmina Kana. Rođenje unuka doživeo je kao najveću radost i odlučio da smanji broj nastupa kako bi više vremena provodio s porodicom:
„Unuci su mi promenili život. Nisam verovao da se to može dogoditi. Igramo se, družimo i već me prepoznaju na televiziji, počnu mahati rukama i kažu: ‘Deda!’. To je radost” – kaže Bešlić.
Humanost i životne priče
Te iste godine, 2014, Bosnu i Hercegovinu pogodile su razorne poplave koje su ostavile hiljade ljudi bez doma. U tim teškim trenucima, Halid je pokazao svoju humanost, otvorivši vrata svog hotela u Semizovcu za sve koji su ostali bez krova nad glavom. Njegov čin solidarnosti ostao je upamćen kao svetla tačka u vremenu nesreće.
Malo je poznato da je u mladosti bio zaljubljen u tadašnju “loto devojku” i jednu od najlepših Srpkinja tog vremena – Suzanu Mančić. Iako njihova priča nije bila široko poznata javnosti, imala je značajan uticaj na njegove životne trenutke i umetničku inspiraciju.
Izvor: telegraf.rs
