Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra proslavljaju jesenji Krstovdan, dan koji podseća na pronalazak Časnog krsta od strane carice Jelene, majke cara Konstantina, na kojem je Isus Hristos bio raspet na Golgoti. Tokom današnjeg dana vernici drže post, a tradicionalno se bere i posvećuje bosiljak.
Prema predanju, 326. godine carica Jelena je tokom posete Svetoj zemlji u Palestini pronašla Časni krst. Patrijarh Makarije je potom pred okupljenim narodom uzdigao krst koji je Hristos nosio do Golgote, zbog čega se praznik u bogoslužbenom kalendaru naziva Vozviždenje i slavi se crvenim slovom kao zavetni praznik.
Kako hrišćansko predanje kaže, narod je odgovorio patrijarhu molitvom „Gospodi pomiluj“, koja se i danas na isti način peva na pravoslavnim liturgijama. Istovremeno se na ovaj dan obeležava i povratak Časnog krsta iz Persije u Jerusalim.
Krst je čuvan u srebrnom sanduku u jerusalimskoj crkvi Vaskrsenja sve do 614. godine, kada su Persijanci zauzeli Jerusalim. „Kada je car Hozroj osvojio Jerusalim i mnogi narod odveo u ropstvo, Krst bi prebačen u Persiju“, a potom ga je „na Golgotu, hodeći bosonog i u bednoj odeći, izneo car Iraklije“, piše u Ohridskom prologu vladike Nikolaja Velimirovića.
Episkop Nikolaj je zapisao: „Tada Časni krst bi položen u hram Vaskrsenja, na radost i utehu celog hrišćanskog sveta.“ Tokom ratova krst se izgubio, a kada je ponovo pronađen, njegovi delovi su se delili pobožnim vernicima u nadi da će im doneti moć, jer su izrađeni od svetog drveta. Nepotvrđene su priče da su čak i neki srpski vladari posedovali delove tog krsta.
Na Krstovdan se drži strogi post, a mnogi vernici tog dana jedu samo hleb i grožđe. Po narodnom verovanju, ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti snegom bogata, dok suša najavljuje sušnu godinu.
Za razliku od mnogih drugih praznika označenih crvenim slovom, kada nije poželjno raditi poslove oko kuće, na Krstovdan je obrnuto – veruje se da je važno urediti dom i pripremiti ga za zimu, jer u suprotnom „će vam cele godine sve ići naopako“.
Ljudi rođeni na ovaj dan, veruje se, nose na svojim nejakim plećima senku Časnog krsta, zbog čega su pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
U mnogim selima na ovaj dan isplaćuju se oni koji čuvaju polja od Đurđevdana do Krstovdana, teraju ptice i naplaćuju globe od onih čija stoka pravi štetu na tuđim njivama, prema dogovoru napravljenom na Đurđevdan.
Na jesenji Krstovdan, u skladu sa drevnim običajima, bere se i posvećuje bosiljak.
Krstovdan je veliki praznik koji se slavi dva puta godišnje: jesenji Krstovdan 27. septembra i zimski Krstovdan 18. januara. Zimski Krstovdan, koji je uoči Bogojavljenja, prema predanju, označava ukrštanje vetrova.
Tog dana u crkvi se u vodu stavlja krst, i ako se voda smrzne, veruje se da će godina biti rodna, dok neprosečena voda najavljuje „oskudnu i bolešljivu“ godinu.
Izvor: kurir.rs
